Огласи
Јеловци су одувијек важили за једно од добро органозованих и сложних села а потврда томе је стигла 2011. године у Хотелу „Босна“ на Илиџи када су управо Јеловци, у конкуренцији од 100 села у БиХ, проглашени за једно од најбоље организованих села.
То није била награда за добро осмишљен и реализован пројекат јавне расвјете него награда за 3.810 метара асфалтираних путева, за један од најбоље уређених водовода на подручју општине Пале, за откуп приватног земљишта у сврху проширења мјесног гробља, за изграђено одлагалиште смећа, за огласне табле и низ других пројеката и активности које oрганизују и проводе грађани Јеловаца.
Ипак, један пројекат за Јеловчане је од посебне важности и значаја. То је пројекат изградње споменика жртвама усташког злочина који се догодио у Јеловцима 14. новембра 1943. године.
Само вољом Божијом, готово заборављена прича о страдањима Срба у Јеловцима поново је оживјела на Здушнице 2014. године када се, нико не зна ни како ни зашто, на мјесном гробљу Миљево брдо у Јеловцима, повела прича о том догађају.
Сада је већ свима јасно да све то није случајно, ни тај дан, ни то мјесто, ни та прича.
Расправљало се о томе да ли је „тада“ страдало 45 или 46 Јеловчана, јер нико од присутних није знао колико је стварно страдалих Јеловчана уписано на споменику подигнутом у гробљу Јасике.
Сјећамо се да је тада Момо Стевановић, један од најстаријих међу нама рекао: „Па људи моји, да ли је могуће да нико од нас не зна тачан број страдалих?“
И онда је настала тишина. Нико више није лицитирао бројевима и разишли смо се са грижом савјести због личне и заједничке неодговорности.
Затим је кренула потрага за истином и правдом. Прво смо отишли на гробље Јасике и пронашли прилично запуштен споменик Јеловчанима страдалим на Врачевдан 1943. године, на којем је било уписано 47 имена.
На споменику су била уписана имена: Лопатић Славко, Лопатић Жарко, Лопатић Илинка, Раденковић Јања….. а сви они су само прије пар дана живи и здрави били на гробљу у Јеловцима… и слушали причу о својим страдалим прецима. На споменику нису била уписана имена Лопатић Андрије, Лопатић Љубице и Милице, није било имена браће и сестара Рајке Минић, нема Стевановића, Шиповаца, Крљаша, нема Кусмука, Јаковљевића, Каришика, Раденковића… и на тренутак смо помислили да је то нека грешка. Нажалост, то није била грешка. Тада, на том мјесту и пред тим спомеником донијели смо одлуку да до краја истражимо тај догађај и спасимо истину и правду од заборава. Обишли смо сва гробља, сакупили свједочења, фотографије и доказе и сада знамо да је у Јеловцима страдало 120 душа, од чега 55 дјеце млађе од 14 година, да је у Јокића брду страдало 12 а Прутинама 10 жена и дјеце. Све то је описано и записано у споменици „80 година ћутања“ која је издата 2023. године када је снимљен и документарни филм са истим називом.
Захваљујући академској умјетници Сањи Грујић обновљен је и споменик на Јасикама. Остали страдалници су сахрањивани и уписивани на четири различите локације – гробља, а некима се и не зна за гроб, јер су убијани уз пут према Сумбуловцу и Палама.
Када смо о томе разговарали са Петронијем Лопатићем, једним од свједока тог догађаја, он је више пута поменуо како би било лијепо направити један заједнички споменик и тако опет окупити све жртве на једном мјесту. И не само да би то било лијепо, него је постала наша света обавеза да то и урадимо. Јер, само на једном мјесту, под једним кровом и једним крстом, душе јеловачких мученика ће наћи вјечни мир и свједочити једном страшном догађају.
Али ће свједочити и побједи живота над смрћу, јер у Јеловцима и данас живе и Славко и Жарко Лопатић , и Андрија и Љубица, и Бошко и Душан Стевановић, и Јања Раденковић-Благојевић и Јања Шиповац-Јовановић….. Живе и живјеће.
Промоција споменице и документарног филма „80 година ћутања“ у Београду 2024. године
Дакле, изградња споменика жртвама Јеловачким није идеја него пројекат, за који је формиран Иницијативни одбор којег чине потомци пострадалих.
Информација о покретању иницијативе је још 2021. године достављена СО Пале, градоначелнику Града Источно Сарајево, предсједништву Борачке организације Општине Пале и СУБНОР-у Пале.
13. децембра 2022. године пројекат изградње споменика жртвама усташког терора у Јеловцима 1943. године званично је презентован у сали СО Пале, када је и формиран Координациони одбор за изградњу споменика на чијем се челу налази начелник општине Пале Бошко Југовић. У међувремену је одређена и локација будућег споменика, која се налази у центру Јеловаца на раскрсници „Балваниште“.
Земљиште је донација породице Јелице Стевановић, која се у своје и у име својих синова, Радомира и Николе одрекла било какве накнаде и тако одужила и прецима и насљедницима.
Споменик ће сачињавати спомен-плоча са уписаних 120 имена Јеловачких жртава, 10 имена жена и дјеце побијених у Прутинама и 12 имена побијених Јокића са Јокића брда. Дакле, укупно 142 имена.
Поред тога биће изграђена спомен чесма за све путнике и пролазнике, јарбол са заставом Републике Српске, клупе за одмор и пано за фотографисање.
Подижући споменик њима, ми уствари подижемо споменик себи, садашњој и будућим генерацијама. Ако то не урадимо ми, тешко да ће то неко други урадити за нас. Ако нам не помогне наша општина, тешко да ћемо ми сами завршити започето. Али сви ми заједно, наша општина, наш град Источно Сарајево, наша Борачка организација Пале и наша Република Српска, изградићемо споменик у Јеловцима.
Ми вјерујемо у ту идеју и ту намјеру.
Посебну захвалност дугујемо Борачкој организацији Пале која је од почетка била наш партнер и покретач многих активности на унапређењу културе сјећања.
И сви ми заједно, позивамо вас да помогнете изградњу споменика жртвама усташког терора у Јеловцима 1943. године. Добровољно, колико ко може и хоће. А то можете урадити уплатом на жиро рачун Борачке организације Пале 5620120000006115 са назнаком: за изградњу споменика жртвама усташког терора у Јеловцима 1943, или уплатом код овлаштеног благајника којег можете контактирати на број +387-65-515-597.
Захвални у име својих предака, садашње и будућих генерација,
Грађани Јеловаца
(www.palelive.com)
