Огласи
BEOGRAD – U Udruženju novinara Srbije /UNS/ danas je predstavljena peticija protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, koju je do sada potpisalo 200 vodećih srpskih intelektualaca, duhovnika i javnih ličnosti, uz ocjenu da takv eventualan potez ne bi štetio Moskvi već srpskim nacionalnim interesima, posebno na Kosmetu i u Republici Srpskoj.
Akademik Matija Bećković poručio je da čak ni vođa nacističke NJemačke Adolf Hitler nije tražio od Srbije da svoju vojsku šalje na Istočni front, te da je to čak i za njegova mjerila bilo previše, a da bi uvođenje sankcija Rusiji bilo nacionalno poniženje.
„Ni jednom malom narodu ne bi palo na pamet da uvodi sankcije Rusiji, ali nije to iz glave tih malih naroda. To im neko naređuje, i to ne zbog Rusije nego da se zna ko im je gazda. Takvo poniženje Srbija sebi ne bi smela da dozvoli, prvi put od svog postanka“, rekao je Bećković u telefonskom uključenju na prezentaciju.
Istoričar Miloš Ković ukazao je na duboke istorijske veze između Srbije i Rusije i upitao da li neko misli da bi Beograd trebao da donese „racionalnu“ odluku i okrene se protiv Moskve kakva je danas.
„To je, prema mom mišljenju, odsecanje grane na kojoj sedimo. To je nacionalno samoubistvo!“, upozorio je Ković.
Prema njegovim riječima, u svakom trenutku Srbija mora da zna šta su njeni nacionalni interesi.
„Od tih interesa se ne odstupa! Naravno da u spoljnoj politici možete da pravite kompromise i dužni ste da ih pravite. Mi smo u nekim okvirima mali narod, mada ne tako mali suštinski, ali u pitanjima kao što je opstanak naših sugrađana na Kosovu i Metohiji, na pitanje kao što je opstanak naših sunarodnika u Republici Srpskoj, odgovor može da bude samo jedan. Ta pitanja zavise od Rusije“, poručio je Ković.
On je onima koji licitiraju da bi neuvođenje sankcija Rusiji moglo dovesti do povlačenja investitora i ekonomskog sloma Srbije poručio da, mora postojati lista prioriteta i u politici i u životu i na svakom drugom mjestu.
„Ako dozvolite rasparčavanje države, onda nema ekonomije, nema privrede. Jer, ako nestane taj osnovni okvir, on će prvo nestati i polako nestaje na Kosovu i Metohiji, a onda ko zna gde. Nećemo da licitiramo rasparčavanje Srbije. Ako se to dozvoli, do kakve će krize dovesti na balkanskom nivou napuštanje Kosova i Metohije. Prioritet je mir, kako se ovde često kaže: `Mir za nas i našu decu`. Mira i ekonomije nema ako se odreknemo Kosmeta i Republike Srpske“, kategoričan je Ković.
Profesor Zoran Čvorović saglasan je da uvođenje sankcija ne bi ugrozilo Rusku Federaciju, ali bi direktno ugrozilo nacionalne interese Srbije i srpskog naroda, na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj.
On je rekao da se postavlja otvoreno pitanje da li oni koji misle da uvedu sankcije Ruskoj Federaciji direktno žele da se „oslobode balasta Kosova i Metohije i samostalne Republike Srpske u okvirima BiH i da time otvore vrata ulasku Srbije i u NATO-pakt“.
„Ne zaboravimo, bez viševektorske spoljne politike u kojoj je Moskva jedan od četiri stuba, a sa tom politikom su Aleksandar Vučić i SNS 2012. osvojili vlast, bez tog značajnog stuba nema političke samostalnosti Srbije, ali nema ni vojne neutralnosti“, naglasio je on.
Čvorović je poručio da se ne može biti politički zavisan, a sačuvati vojnu neutralnost, uz napomenu da su događaji u Ukrajini pokazali da EU „nije ništa drugo već civilna filijala NATO pakta“.
Profesor Milo Lompar je naglasio da se od Srbije traži da se prikloni zapadnoj interpretaciji okolnosti i događajima čiji su uzroci dalekosežni, a posljedice razorne, te da Srbi prihvate jednu propagandnu matricu, koja nije samo ograničena na kratko vrijeme, nego je duboko lažna.
„Mi, dakle, treba da prihvatimo zapadnu interpretaciju okolnosti i događaja, ali posredno i zapadnu interpretaciju okolnosti i događaja kojima smo sami bili izloženi i čije smo bili žrtve. Od nas se, dakle traži, da naknadno i posredno priznamo da je zločinačko i protivzakonito bombardovanje Srbije 1999. godine bilo nešto sa čim smo makar naknadno saglasni. To je najdalekosežnija posledica ovog zahteva“, ukazao je Lompar.
Peticiju protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, do sad su između ostalih potpisali akademici Matija Bećković, Vasilije Krestić, Danilo Basta, Kosta Čavoški, LJubomir Dimić i Slavenko Terzić, episkopi Srpske pravoslavne crkve /SPC/, bački – Irinej, kruševački David, zvorničko-tuzlanski Fotije.
Na spisku su i ugledni profesori univerziteta i doktori nauka Milo Lompar, Slobodan Antonić, Miloš Ković, Miša Đurković, kao i poznate društveno javne ličnosti među kojim je i najpoznatiji srpski režiser Emir Kusturica.
Inicijatori peticije će novi spisak potpisnika peticije predstaviti 9. maja, na Dan pobjede nad fašizmom.
(www.palelive.com / Srna)
