Огласи
Одлука о грбу и застави Града Источно Сарајево донесена је у децембру 1998. године, прије тачно 25 година, у вријеме мандата првог градоначелника тадашњег Српског Сарајева Предрага Ласице. Рјешењем Повјереништва Града Српско Сарајево именована је Комисија за усвајање Идејног рјешења заштитног знака, односно грба, заставе и крсне славе Српског Сарајева.
Чланови комисије, Алекса Шекара, Момчило Ћеклић, Драго Грковић, Владимир Настић, Мирослав Ђорем и Симо Бозало, одлучили су да путем непосредних контаката прибаве потребне информације, те да израду Идејног рјешења грба и стега (заставе) повјере Хералдичком друштву „Бели орао“ из Београда.
Након израђене прве верзије идејног рјешења обављене су консултације са тадашњим митрополитом Митрополије дабробосанске, високопреосвећеним Николајем, те осталим компетентним људима из академског и политичког живота Српског Сарајева.
Тадашња комисија предлаже да крсна слава Српског Сарајева буду Благовијести или Сви свети, међутим, скупштинском одлуком о избору крсне славе, одређен је Великомученик Св. Петар Зимоњић.
Митрополит дабробосански Петар Зимоњић рођен је 1866. године у Грахову, данашњој Црној Гори, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачког устанка из 1875. године, који је у народу и историји забиљежен као „Невесињска пушка“.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког и ту дужност обављао је све до новембра 1920. године када је изабран за митрополита дабробосанског.
Заслуге митрополита Петра Зимоњића на духовном и културном плану сарајевских Срба и Митрополије дабробосанске су огромне.
Како се усменим предањима већ деценијама преноси, митрополита су сви сарајевски Срби вољели и неријетко му се обраћали за помоћ. Због одбране Ћириловог писма и православне вјере свој живот је скончао у неком од многобројних логора смрти клеро-фашистичке творевине – Независне Државе Хрватске.
У образложењу Основа за усвајање Одлуке о грбу и застави Источног Сарајева наведено је да Српско Сарајево, од свог настанка 1993. године није посједовало грб, те да треба, према узору на остале градове да баштини стандарде и традиције, који су у оквиру српске територијалне хералдике стекли одређени статус.
„Град Српско Сарајево не посједује свој историјски грб, а некадашњи грб Сарајева не може бити сматран као добра основа за хералдичко заступање Српског Сарајева, због неподударности хералдичких елемената“, наведено је у скупштинском образложењу и истакнуто да је потребно да Српско друштво за хералдику „Бели орао“ предложи Скупштини града рјешење грба Српског Сарајева.
На основу усмене молбе коју је Комисија за усвајање заштитног знака – грба и крсне славе Српског Сарајева упутила Хералдичком друштву „Бели орао“, у припрему за рецензију идејног рјешења грба активно се укључио представник за културу Републике Српске у Београду, академик Неђо Шиповац, док је рецензија повјерена професору Филозофског факултета Универзитета у Београду, познатом српском хералдичару Александру Палавестри.
Он у рецензији напомиње да је Пројекат урадило Српско друштво за хералдику „Бели орао“, те да су понуђени основно рјешење, као и три варијанте грба Српског Сарајева.
варијанта а
варијанта б
варијанта в
Хералдичко објашњење грба
Главни концепт предложеног рјешења грба обухвата нивое основног и средњег грба, као и ниво великог грба.
Основно рјешење, ком су предлагачи дали предност, засновано је на три хералдичка елемента, крсту, бијелом двоглавом орлу и златном утврђеном граду.
Када је ријеч о блазону великог грба, објашњавају да се крстом, који дијели црвени штит на четири дијела и унакрсно је раздијељен на плаво и сребрно, на ефектан начин постижу боје националне заставе.
У првом и трећем квадрату налази се бијели двоглави орао, древни српски грб, који је још од средњег вијека био прихваћен као универзално знамење српске државности потекле од династије Немањића.
Према Палавестриним ријечима, у другом и четвртом квадрату приказан је златни град са три куле, заснован на историјском грбу средњовјековне породице Павловић, чији су посједи обухватили и територију тадашњег Српског, односно данашњег Источног Сарајева.
Земља Павловића обухватала је територију од Олова до Вишеграда, те од Зворника до Фоче.
Интересантно је да су управо Пале, општина у саставу Истоног Сарајева, добиле име по кнезу Павлу Раденовићу, родоначелнику властелинске лозе Павловић, док је на његовом двору у Рогатици, некадашњој општини у саставу града Источно Сарајево, писано и чувено Чајничко јеванђеље.
У опису предложеног рјешења речено је да се изнад штита налази златна бедемска круна са четири видљива мерлона и златном дијадемом украшеном драгуљима.
„Десни чувар штита је небески архистратег Арханђел Михаило са подигнутим мачем у повијеној десници, одјевен у сребрни, златом украшени грудни оклоп и црвену тунику, огрнут плавим златом постављеним плаштом, обувен у црвене чизме“, објаснио је Палавестра и додао да је лијеви чувар на грбу небески благовјесник Арханђел Гаврило, који замахује сабљом десницом повијеном преко груди, одјевен у златни, сребром украшени грудни оклоп и плаву тунику, огрнут плавим плаштом постављеним сребром и обувен у црвене чизме.
У објашњењу је речено да „оба чувара стоје на облацима“, те да су поред њих црна, златом окована копља, са којих се у поље вију стегови Републике Српске на десној и Српског Сарајева на лијевој страни.
На нивоу средњег грба штит је крунисан истом бедемском круном и окружен златним вијенцем, док је испод грба исписан назив града.
Основним, односно „малим“ грбом представљен је само штит са хералдичком сликом, без круне, вијенца, чувара и натписа.
Начин опхођења према грбу
Како грађани Српског, односно Источног Сарајева треба да се опходе према застави овог града, односно њеном истицању наведено је у нацрту основних докумената којима се утврђују грб и застава Града Српског Сарајава.
Јасно је наведено да застава Града не смије ни у ком случају бити постављена тако да додирује тле, нити употребљавана као подлога, подметач, простирка или завјеса. Заставом, такође, не смију да буду прекривана возила, конференцијски столови или говорнице, осим у форми стоне заставице.
(www.palelive.com / Извор: Град Источно Сарајево)
