Огласи
БАЊАЛУКА – Некрополе са стећцима у Невесињу, Мркоњић Граду, Берковићима, Црвене стијене на Романији, рјечица Цврцка у Котор Варошу – само су малени дио баштине која представља изузетно свједочанство трајања и опстанка генерација на овим просторима, снагу прошлости и гарант будућности, рекла је директор Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске Јасна Милешевић.
„На нама је да то чувамо“, рекла је Милешевићева у интервјуу Срни.
Она је истакла да су баштина, али и ниво бриге о њој показатељ свијести и савјести народа – и пред самим собом, али и пред свијетом. Свијест и савјест о благу свакако постоји, али се мора унапријеђивати.
БАШТИНА – ОГЛЕДАЛО НАШЕ ДУШЕ
„Љепота једног стећка, воденичког кола или гипсане штукатуре на старој фасади – све је то огледало наше душе. Снага прошлости и гарант будућности. На нама је да ту силу препознамо“, рекла је Милешевићева.
Пред Заводом су нови изазови, додала је, неки су већ започети, док се неки приводе крају.
„Чињеница да је завршена пројектна документација за обнову споменика на Шехитлуцима или да се очекује обнова Сат куле у Бањалуци, говори да још имамо снаге и капацитета. На тим чињеницама црпимо задовољство и снагу за даље“, рекла је Милешевићева.
НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВИ – СЛОЈЕВИТОСТ ПРОЈЕКТНИХ ЗАДАТАКА
Највећи изазови у очувању споменика културно-историјског и прородног насљеђа су слојевитост и свеобухватност пројектних задатака, који зависи и од стања објекта или обухвата заштићених локација, као и проблеми материјалне природе.
„Међутим, у годину улазимо спремни. Споменик на Шехитлуцима добио је темељ из кога ће изнићи и његова обнова. Очекујмо обнову старе цркве брвнаре у Романовцима код Градишке, за шта смо урадили главни пројекат, а тежиште ће бити и на пријектима обнове сакралног насљеђа у Херцеговини – у Гомиљанима и Дубљанима“, напоменула је Милешевићева
Говорећи о активностима и резултатима у прошлој години, она је рекла да, у околностима какве владају у свијету, па и у региону, не може бити незадовољна.
НЕКРОПОЛЕ СА СТЕЋЦИМА – НЕБРУШЕНИ ДИЈАМАНТИ БАШТИНЕ
„У изузетно комплексној години која је иза нас, Завод и његови службеници нису посустајали. Посебно бих апострофирала проглашења непокретним културним добрима некропола са стећцима, које су небрушени дијамант наше баштине, а којима би се требала посветити још већа пажња, будући да је овај феномен заштићен и од Унеска, преко пар репрезентативних некропола“, рекла је Милешевићева.
Прошле године заштићеним подручјем проглашене су двије изузетне некрополе, једна у Херцеговини, на Моринама, општина Невесиње, која се међу становништвом назива и „Сватовско гробље“, а која амбијентом и љепотом умјетничких украса плијени и данас, те друга у Крајини, у Баљвинама, општина Мркоњић Град, на Тешановића Крчевинама, која се дичи јединственом и занимљивом представом необичне животиње.
„То нам пружа охрабрење, али и егзактно показује да Завод бдије над баштином од Требиња до Новог Града. У истом статусу Влада Републике Српске је почетком 2023. године усвојила одлуку о утврђивању средњовјековне некрополе стећака `Радовац`, село Потком, општина Берковићи културним добром од великог значаја“, напоменула је Милошевићева.
Осим свијести и потребе заштите некропола са стећцима, водило се рачуна и о чувању бисера народног градитељства.
„Тако су наши стручњаци израдили Елаборат о утврђивању непокретног културног добра – воденица породице Вујичић на Бјелави, општина Фоча, која, онако постојана, у помало скровитом, али и романтичном предјелу заиста враћа у нека давна, мирнија и топлија времена“, рекла је Милешевићева.
ВЕЛИКО БОГАТСТВО УРБАНИХ ЗОНА
Завод је имао свијести и о богатству урбаних зона, својеврсним референтним тачкама препознавања наших градова.
Заштићена је зграда Банске управе у Бањалуци, те су у току обимне радње које претходе заштити Господске улице, као амбијенталне цјелине која одише високим дометима грађанске културе старе Бањалуке, те зграда бивше Хипотекарне банке – данас Палата Републике.
ЦРВЕНЕ СТИЈЕНЕ И РЈЕЧИЦА ЦВРЦКА – НЕПРИКОСНОВЕНИ СПОМЕНИЦИ ПРИРОДЕ
„Ни у заштити природне баштине се није каскало, па су тако заштићене, у статусу споменика природе Црвене стијене на Романији, на подручју општина Пале и Соколац, које својим маркантним обрисима у неку руку показују и снагу и богатство овога краја“, рекла је Милешевићева.
Дужна пажња посвећена је и рјечици Црвцкој, која краси међе општина Котор Варош и Кнежево, а бринуло се, истраживало и стражарило и над Неретвом, Виторогом, Рзавом, шумама Старчевице и другим природним насљеђем.
У МИСИЈУ ЧУВАЊА БАШТИНЕ ДА СЕ УКЉУЧЕ СВЕ ПОЛУГЕ ДРУШТВА
Култура чувања и заштите природног и историјског насљеђа не долази сама по себи, него у тој мисији све институције и полуге друштва – од породице до државе, морају заузети кључно мјесто.
„Кључ за национални понос, осјећај припадности неком крају и слично, не крије се у нечему неухватљивом – него у едукацији и знању. Сви се морамо учити вриједностима и потенцијалима које сами имамо – и тако постајати и најчвршћи чувари, али и најбољи амбасадори нашег насљеђа“, рекла је Милешевићева.
(www.palelive.com / Срна)
