Организовано књижевно вече Драгана Вилића

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Матична библиотека Источно Сарајево организовала је књижевно вече Драгана Вилића, аутора 21 књиге који се послије 24 године поново представља публици у овом граду.

На књижевној вечери представљени су Вилићеви романи „Трагом бунила“, „Крвави божур“, „Зла крв“ и „Блудница“, али и збирке приповоједака, књиге поезије, поема, записа и религијских есеја.

Вилић је истакао да је прву промоцију књиге „Стаклено царство“ имао управо овд‌је 2000. године, те да је и она као и „Трагом бунила“ настала у ратним условима, а представљају реалну слику ратне несреће.

„Надам се да се никада нигд‌је на свијету то неће поновити. Потребно је да човјек цијени и воли своју нацију, али мора да буде и космополита“, сматра Вилић.

Он је подсјетио да су након рата у Матичној Библиотеци организоване свечане светосавске академије, као и књижевне вечери, те да је тада почела да се буди култура.

„Споменуо бих човјека који је врло значајан био у тим послијератним моментима, а то је прота Војислав Чаркић, човјек којег цијеним јер је један од ријетких свештеника који је био са својим народом, не само молитвом, него и како је требало да буде“, испричао је Вилић.

Вилић је поријеклом из Гацка, живио је у Сарајеву, Сједињеним Државама, а сада у Србији.

„Човјек сам који је пресјечен у једном животном тренукту када сам био млад, ожењен и са двије кћеркице. Рат је све то порушио и са торбицом д‌јечије гардеробе смо изашли из Сарајева и отишли у Србију. Самоиницијативно сам се вратио 1993. године, јер сам сматрао да треба да будем са својим нарадом“, испричао је Вилић.

Библиотекар Матичне библиотеке Источно Сарајево Слађана Братић изразила је посебно задовољство што су у прилици да промовишу завичајног аутора који се, након 24 године од прве промоције, сада представља публици као зрео књижевник са истим таквим темама.

„Неке ратне теме које су обухватале његове прве књиге отишле су у заборав, а све свјетске теме и проблеми који муче народ нашле су се у оквиру нових књига. Имамо прилику да разговарамо о темама које су заокупљале Вилића док је живио и радио у Америци и које су се нашле у његова четири романа, четири збирке приповједака и више збирки поезије“, изјавила је Братићева новинарима.

Вилић је члан Удружења књижевника Србије, Матице Српске, Удружења књижевника Републике Српске, те Друштва књижевника Војводине.

(www.palelive.com / Срна)