Херцеговачке јаме – синоним српског страдања

Херцеговачке јаме у које су усташе бацале и звјерски убијале српске цивиле током Другог свјетског рата постале су синоним за страдање Срба и неопходно је да се једном монографијом обухвате сва та стратишта и жртве, изјавио је данас Срни предсједник Радне групе која ће се бавити тим питањима Неђо Ћебеџија.

„Иако су херцеговачке јаме постале синоним за страдање Срба, пошто је у њима највише људи и страдало, нису то само и увијек биле јаме. Било је ту и других стратишта, као на примјер, у касарни у Невесињу, гд‌је је убијено око 150 људи или у гатачком селу Придворица, гд‌је су побили све становнике које су затекли у кућама“, појаснио је Ћебеџија.

Радну групу за израду акционог плана за његовање културе памћења на херцеговачке јаме и жртве усташког злочина геноцида у источној Херцеговини прије неколико дана формирао је градоначелник Требиња Мирко Ћурић, а чине је професори историје који током наредних 90 дана треба да утврде што више података о томе.

Ћебеџија је рекао да су јаме биле познате по монструозном и звјерском понашању усташа према цивилном српском становништву, које је било најчешћа жртва тих злочина, почев од д‌јеце, жена, стараца, о чему су, осим бројних књига, снимљени и многи видео материјали и аудио-записи.

Он је истакао да је такво масовно, али и појединачно убијање и мучење Срба за вријеме Независне државе Хрватске /НДХ/ на подручју Херцеговине дефинитивно био геноцидан чин.

„Циљ НДХ-а је био да ријеши српско питање. То чак нису крили ни њихови високи функционери који су и на скуповима говорили да једну трећину Срба треба побити, трећину иселити, а преосталу трећину покатоличити и на тај начин, за сва времена, ријешити српско питање у НДХ-а“, истакао је Ћебеџија, који је професор историје.

Он је рекао да је то био њихов план, те да није било ништа случајно што се десило такво страдање српског народа у јамама и другим стратиштима у Херцеговини.

Према његовим ријечима, колико год да је битно да се утврди тачан број стратишта и страдалих Срба, толико је битно да иза сваког тог броја стоји тачно име и презиме страдалог и да се утврде чињенице о свему.

Он је рекао да је у плану и изградња заједничког спомен-обиљежја свим жртвама херцеговачких јама током усташког злочина геноцида у источној Херцеговини у Другом свјетском рату, наводећи да већ постоји идејно рјешење за споменик који би, највјероватније, могао да буде изграђен код Корићке јаме код Билеће, јер је то била прва јама у којој су на тај начин од усташа страдали Срби у источној Херцеговини.

„У плану је и да тамо гд‌је споменик буде направљен, да се одржава и централно обиљежавање страдања Срба са ових простора у Другом свјетском рату“, истакао је Ћебеџија.

Он је подсјетио на многобројне јаме и стратишта у источној Херцеговини у које су бацани и мучени Срби, као што су Корићка јама, Ржани До код Љубиња, Придворци код Требиња и многе друге.

Ћебеџија је најавио да ће та радна група прво извршити анализу постојећег стања стратишта на којима су страдали Срби од усташа у НДХ-а током Другог свјетског рата до 1945. године.

Према његовим ријечима, радна група ће се бавити страдањима Срба и стратиштима на којима су убијани на подручјима општина источне Херцеговине – у Требињу, Билећи, Гацку, Невесињу, Љубињу, Берковићима и Источном Мостару.

Он је најавио да ће већ сутра послати захтјеве свим институцијама из тих општина да им доставе податке које имају о обиљеженим и необиљеженим стратиштима, као и остале податке којима располажу.

Радну групу чине предсједник Неђо Ћебеџија и чланови Дејан Шкриван, Бранислав Јокановић, Лазар Радан, Зоран Мијановић, Симо Радић, Слободан Драговић Шупљеглав и Петар Милошевић, сви професори историје.

(www.palelive.com / Срна)