ЗАГРЕБ – Чланови Удружења за друштвена истраживања и комуникације /УДИК/ данас ће се на Тргу бана Јелачића окупити поводом 29 година од злочиначке војно-полицијске акције „Олуја“ с циљем изражавања саосјећања са жртвама рата и поновити да је овај злочин одговорност Хрватске и да суочавање хрватског друштва са „Олујом“ мора бити утемељено на чињеницама о почињеним ратним злочинима и политици етничког чишћења.

Получасовно окупљање заказано је у 11.00 часова.

„Подсјећамо да су над грађанима Републике Хрватске српске етничке припадности за вријеме и послије операције `Олуја` припадници Хрватске војске, полиције и цивили починили ратне злочине. Највећи број тих злочина није процесуиран“, саопштено је из УДИК-а.

Из овог удружења су подсјетили на убијене цивиле у овој злочиначкој акцији „Олуја“, на спаљивање више од 22.000 кућа и више од 200.000 избјеглих грађана, чији је повратак био систематски отежаван и онемогућаван административним и бирократским мјерама, али и усељавањем другог становништва у напуштене куће.

Из УДИК-а су истакли да данас подсјећају на мјеста гд‌је су чињени злочини, да Република Хрватска није утврдила чињенице о злочинима, да је пресуда Анти Готовини и другима протумачена као ослобађајућа од сваког вида одговорности, умјесто да се чињенице додатно истраже, а починиоци процесуирају.

„На 25. годишњици обиљежавања `Олује` премијер Андреј Пленковић је најавио отклањање потешкоћа како би се грађани српске националности осјећали равноправнима, првенствено доношењем Закона о цивилним жртвама рата. Међутим, досадашње спровођење тог закона показује да постоји неједнак однос према жртвама и да изостанак утврђених чињеница о околностима и размјерама страдања током и након војне операције `Олуја` онемогућава жртве у стицању права по недавно донесеном Закону“, истиче се у саопштењу.

У саопштењу се напомиње да чланство у ЕУ обавезује Хрватску на суочавање са прошлошћу и на моралан однос не само према хрватским жртвама, него према свим жртвама рата деведесетих година прошлог вијека, а обавезује и државу да правосуђе ослободи од политичког утицаја и омогући регионалну сарадњу.

„Изоловани позитивни помаци појединих хрватских политичара уливали су наду да су промјене могуће, али и даље није видљив прекид с политикама под‌јеле и национализма“, наглашава се у саопштењу.

Из Удружења за друштвена истраживања и комуникације захтијевају од Републике Хрватске прикупљање, провјеру и систематизацију података из различитих извора, владиних и невладиних институција и организација, те обједињавање постојећих истраживања с циљем утврђивања чињеница које ће бити доступне јавности.

„Злочини у `Олуји` су одговорност Хрватске, а суочавање друштва с `Олујом` мора бити утемељено на чињеницама о почињеним ратним злочинима и политици етничког чишћења“, поручују из УДИК-а.

Злочиначка војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО на подручју Баније, Like, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима „Веритаса“, током „Олује“ из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.

(www.palelive.com / Срна)