На Филозофском факултету на Палама данас је одржан округли сто у оквиру манифестације „Дани Жељка Грујића“, посвећене овом пјеснику, есејисти, књижевном критичару и новинару, за кога је речено да је све радио предано и да је један од симбола Новинске агенције Републике Српске – Срна.

Учесник програма Ненад Тадић, говорећи о Грујићи као новинару и уреднику Новинске агенције Срна, рекао је новинарима да је он један од симбола Срне, која је симбол Републике Српске не само у информативном смислу него симбол Српске уопште.

„Када споменете институције које је направила Република Српска, Срна је скраћеница која је све то покренула. Грујић је сматрао исправним да је Срна `жила куцавица` Републике Српске“, изјавио је Тадић, новинар и некадашњи уредник Срне.

Тадић је навео да је, када је ријеч о медијском принципу, Грујић веома значајна личност, један од првих људи који је почео да ради у Срни и био веома предан раду.

„Када је ријеч о културном плану, Срна је сама производила разне програме – штампала књиге, послије су дошла видео-издања и слично, али је Грујић један од људи који је томе поприлично допринио, плус његов приватни рад на поезији“, додао је Тадић.

Професор Душко Певуља рекао је да су на округлом столу данас говорили о Грујићевој књизи „Живот у фусноти“, чиме се на лијеп начин заокружује његово стваралаштво које је добрим дијелом остало у рукопису.

Он је подсјетио да је прошле године постхумно објављена Грујићева књига о југословенству од њених зачетака, а ове године аутобиографска која показује све оно чиме се он бавио.

Певуља је рекао да су од непроцјењиве важности округли столови са којих ће се начинити зборник радова који ће показати цјелокупан портрет Грујића, који је, између осталог, врсни познавалац српске културне историје.

Према његовим ријечима, од свега је најважније да се појављују Грујићеве књиге јер оне на најбољи начин њега представљају.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула рекао је да ова високообразовна установа други пут учествује у организацији манифестације „Дани Жељка Грујића“, чији је циљ да се промовише његово д‌јело и његов богат књижевни и научни опус.

„Жељко Грујић био је занимљива појава, озбиљан пјесник, интелектулна громада која је живјела у нашем граду, а иза себе је оставио заоставштину која завређује пажњу“, истакао је Бартула.

Бартула је рекао да су на округлом столу имали прилику да чују детаље о значају Грујићевог д‌јела од његових пријатеља, познавалаца и људи који су са њим радили.

Прије почетка округлог стола, у Храму Светог архангела Гаврила служен је парастос Грујићу. Организатори манифестације „Дани Жељка Грујића“ су Народна библиотека Пале и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

Жељко Грујић рођен је 1961. у Сарајеву.

Од почетка рата био је запослен као новинар у „Срни“, а од 1994. до 1997. године био је главни и одговорни уредник Агенције.

Почетком 2000. године повлачи се из новинарства, а од 2004. године наставља професионални рад у Народној библиотеци на Палама у којој је покренуо Завичајно од‌јељење, једно од најбољих у Републици Српској.

Грујић је био члан Удружења књижевника Републике Српске.

Објавио је збирке поезије „Сонети саучешћа“, „Руже Јерихона“, „Стид и мјесечина“, те књигу публицистичких текстова „Крстоноше и сизифовци“. Његова посљедња књига „Уби ме нејака ријеч“ објављена је у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.

На Сарајевским данима поезије 2001. године добио је награду „Пјесник – свједок времена“ за збирку поезије „Руже Јерихона“ која је проглашена и најбољом књигом пјесама у Републици Српској објављеном у 2000. години.

На „Видовданским пјесничким сусретима“ на Сокоцу 2018. године добио је „Видовданску повељу“ за збирку пјесама „Стид и мјесечина“.

Грујић је преминуо 3. септембра 2022. године на Палама у 61. години.

(www.palelive.com / Срна)