СОКОЛАЦ – Психолог у Заводу за форензичку психијатрију на Сокоцу Даница Петровић позвала је све чланове заједнице, професионалце у области менталног здравља, институције и појединце да се активно укључе у борбу против самоубистава, те истакла да су за превенцију веома значајни разговор и емпатија.

Петровићева је, поводом 10. септембра Свјетског дана превенције самоубиства, истакла да овај дан треба да буде подстицај за све да буду отворенији, саосјећајнији и спремнији да помогну једни другима.

„Разговарајмо, слушајмо и пружимо руку помоћи – заједно можемо спасити животе“, поручила је Петровићева.

Из Завода за форензичку психијатрију нагласили су да овај дан представља глобалну прилику за осврт на важне изазове који се односе на ментално здравље и смањење стопе самоубистава, што је постало кључни проблем јавног здравља.

Подизање свијести о менталном здрављу и глобалном проблему самоубиства, који је према подацима Свјетске здравствене организације одговоран за више од 700.000 смрти годишње, што га чини једним од водећих узрока смрти широм свијета, изутетно је важан задатак заједнице, објављено је на сајту ове јавне установе.

Из Завода подсјећају да је за период од 2024-2026, одабрана тема „Промјена наратива о самоубиству“, чиме се наглашава значај отвореног разговора, те препоручен и позив на акцију „Започни разговор“, у коме овај дан подстиче да се препозна важност дијалога и емпатије у процесу превенције.

„Сваки разговор није само прилика за размјену мисли, он може постати мост који води ка излазу из таме у којем се многи налазе“, истакли су из Завода.

Психолог Даница Петровић рекла је да је самоубиство комплексан и вишедимензионалан проблем који представља дубоко потресну и сложену реалност која погађа људе свих узраста, полова и социоекономских слојева, те да је важно је разумјети да самоубиство не погађа само појединца, већ цијелу заједницу.

„Наше заједнице се морају суочити са овом тужном реалношћу и радити заједно на њеном умањивању. Међународни дан превенције самоубиства нам пружа прилику да разговарамо о проблемима менталног здравља, уклонимо стигму и едукујемо јавност о ресурсима и стратегијама које могу помоћи особама у кризним ситуацијама“, истакла је Петровићева.

Према њеним ријечима, чин самоубиства често представља посљедицу осјећаја дубоке безнадежности и беспомоћности, који се могу јавити услед низа фактора, који укључују менталне поремећаје попут депресије, анксиозности, биполарног поремећаја и шизофреније, али и трауматичне прошлости или злоупотребе супстанци.

Петровићева је навела да је посебно забрињавајуће да многи појединци који су у ризику од самоубиства често не разумију колико је озбиљно њихово стање.

Као психолог кој се свакодневно сусреће са особама које пролазе кроз изазове менталног здравља, Петровићева често примјећује да су то људи који, упркос свом унутрашњем рату, настоје да одрже привид нормалности.

„Ови појединци често изгледа да се боре у тишини, због чега је од суштинског значаја да их охрабримо на искренији дијалог о својим осјећањима“, истакла је Петровићева.

Она је додала да људи који размишљају о самоубиству често показују промјене у понашању, изненадну изолацију, губитак интересовања за активности које су им некада биле драге, емоционалне испаде или изражавање осјећаја беспомоћности.

Из Завода за форензичку психијатрију навели су да су ове промјене сигнали које не треба игнорисати, јер су често позив у помоћ, те да се важно едуковати о знаковима упозорења.

„Отворена комуникација може помоћи у откривању тих скривених болова, а прва ствар коју можемо учинити јесте отворити простор за разговор, јер су отвореност и рањивост први кораци према оздрављењу, а сваки искрен разговор може постати основ за емоционално исцељење и лични раст“, истакла је Петровићева.

Међународна асоцијација за превенцију самоубиства је 2003. године, у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом, установила 10. септембар као Свјетски дан превенције самоубиства.

(www.palelive.com / Srna)