Огласи
У Републици Србији и Републици Српској почео је четврти по реду „Арт фест“ – фестивал филмова о умјетности и умјетницима, А Универзитет у Источном Сарајеву, односно Филозофски факултет Пале један је од 16 домаћина овог фестивала.
Од 7. до 10. октобра, на Филозофском факултету на Палама, у оквиру Центра за хеленске студије (кабинет 304) биће приказано девет од укупно дванаест филмова заступљених на „Арт фесту“. Све пројекције почињу у 11.00 часова.
На програму фестивала су сљедећи филмови: „Жанка Стокић“ – портрет велике српске глумице, „Живот је маскембал“ – прича о животу пјесника Душка Трифуновића, „Миливоје Живановић“ – портрет српског глумца, првака Југословенског драмског позоришта од 1947. до 1970. године, затим филм „Магла у рукама“ – прича о пјеснику и боему Ђури Дамјановићу, „Маестро Ракитин“ – филм о чувеном руском позоришном редитељу Јурију Љвовичу Ракитину, „Бунтовник с разлогом“ – прича о стваралаштву филмског редитеља проф. Николе Стојановића.
На програму ће бити и филмови: „Макса – од шибицара до краља“ – филм о умјетности и судбини глумца Драгана Максимовића, „Земља није мој дом“ – прича о Ненаду Марићу, академском сликару, пјеснику и кантаутору, филм „Живот иза завесе“ – портрет глумца Зорана Радмиловића.
„Арт фест“ ће симултано бити одржан у Београду, Нишу, Новом Саду, Ваљеву, Јагодини, Прокупљу, Сремској Митровици, Ковину, Баваништу, Шиду, Сјеници, Грачаници, Бањој Луци, Требињу, Фочи и Источном Сарајеву.
Организатор фестивала је Удружење грађана „Центар за герилски филм“ из Београда, а покровитељи фестивала су Министарство за културу Србије и град Ваљево.
Младен Кокошар, асистент на Катедри за општу књижевност и театрологију, рекао је да је ово филмски фестивал тематски оријентисан према умјетности и умјетницима, какав код нас није постојао ни у каквој форми, обиму, до сада ни у идеји“.
„Сада је покренута ова манифестација, као нова и оригинална, која ће имати више куриозитета по којима ће се разликовати, не само по тематици, од свих до сада познатих фестивала у нашој земљи. Симултано се одржава у више градова Србије и Републике Српске. Број градова који учествују у једном оваквом фестивалском ланцу није ограничен, али је важно да сваки град има велику умјетничку личност или неко умјетничко догађање по коме га шира јавност идентификује. У конкуренцији могу да буду све врсте умјетности или умјетника о којима је снимљен филм: сликарство, скулптура, графика, керамика, примијењена умјетност, умјетничка музика, позориште, балет, опера, књижевност, филм, фотографија, умјетнички плес, архитектура. Основне вриједности за којима се трага су: оригиналност, универзалност, уникатност, хуманост и историјска вриједност“, навео је Кокошар.
Кокошар је истакао да су носиоци организације Фестивала углавном локални домови културе, културни центри, музеји, односно галерије које су посвећене умјетнику који симболизује њихову средину или било који правни субјект који је способан да кадровски и технички организује овакве фестивалске пројекције. Ту одговорност на Палама преузео је Филозофски факултет, као носилац ове идеје.
„Идеја је да Фестивал буде међународни, али не претјерано раширен. Дакле, да у почетку буде усмјерен само на окружење, односно на земље са којима граничи Република Србија. А да се касније прошири и на европске земље, а још касније, ако се покаже оправданим и организација способном, и даље. Несумњиво, његова неизмјерна вриједност је едукативност и мисија у популаризацији умјестности“, истакао је Кокошар.
Првог дана Фестивала публика је имала прилику да погледа филмове: „Живот је маскембал“ и „Жанка Стокић“.
Филм „Живот је маскембал“ је документарни филм о пјеснику Душку Трифуновићу, редитеља Бранка Лазића, у продукцији Радио Телевизије Републике Српске. То је прича о „раднику-пјеснику“, младом машинбравару који пише пјесме, кријући се по ћошковима нафтне рафинерије, а који ће се за врло кратко вријеме наметнути као врло важна фигура књижевног и јавног живота Сарајева и БиХ почетком шездесетих година прошлога вијека.
Ово је филм о човјеку који је описменио популарну музику. У филму је представљена драма о човјеку, некадашњем симболу Сарајева, који ће овај град напустити нечујно, 1992. године. А у Новом Саду ће сам себи пришити нову етикету: „пјесник – измаглица“. Не избјеглица, већ измаглица. По сјећању ће написати поново већину својих дјела: збирке пјесама, романе, драмске комаде.
У филму су учествовали и писци: Ранко Рисојевић, Перо Зубац, Рајко Петров Ного, Изет Сарајлић, Мухарем Баздуљ; музичари: Горан Бреговић, Габор Ленџел, Жељко Бебек, Сеад Мемић – Вајта и академик Зоран Пауновић.
Други филм који је публика могла да погледа првог дана Фестивала, јесте филм посвећен великој српској глумици Жанки Стокић.
„Жанка Стокић“ је документарни филм у режији Србољуба Божиновића, који говори о бурном, тешком животу ове велике глумице, али и о њеним улогама, представама.
Њене запаженије улоге су: Тоанета у „Уображеном болеснику“, Дорина у „Тартифу“, Нера у „Подвали“, Стана у „Станоју Главашу“. Међутим, према свједочењима њених пријатеља и публике, Жанка Стокић посебно је бриљирала у Нушићевим дјелима, као Сарка у „Ожалошћеној породици“, Јулишка у „Путу око свијета“, Мица у „Власти“ и Живка у „Госпођи министарки“.
За четврт вијека умјетничког рада добила је разна признања. Остало је записано да је од десет часова прије подне до два поподне примала честитке у скадарлијској кафани „Два јелена“.
Међутим, у току и након Другог свјетског рата њен живот се мијења из коријена. Због болести, дијабетеса, Жанка је била приморана да ради у позоришту и током окупације, да би након рата била осуђена од стране комунистичке власти због сарадње са окупатором. Казна за њен „гријех“ било је одузимање националне части на осам година и друштвено користан рад.
У љето 1947. године посјетио ју је велики српски глумац, њен колега Миливоје Живановић и саопштио да јој је све опроштено. Жанка Стокић преминула је три дана након те вијести.
Напомињемо да сутрашње пројекције почињу у 11.00 часова у Центру за хеленске студије (кабинет 304).
(www.palelive.com / пише: Катарина Фуртула)
