Огласи
На Филозофском факултету у Палама, у препуном амфитеатру данас је одржан разговор са Гораном Шушљиком, глумцем, редитељем, сценаристом, а модератор разговора била је доц. др Сања Савић Милосављевић.
„Дошао сам најпре због позива Сање Савић Милосављевић, ово ми је велико задовољство и част да ето поразговарамо о неким темама које можда занимају студенте, претпостављам да ће то бити студенти са катедре која обрађује теме о којима ја нешто знам. Иначе, непосредан повод зашто сам овде је зато што у Источном Сарајеву вечерас играм представу о Светом Сави – У име оца и сина, по тексту Милована Витезовића, па је ово била прилика да свратим и до Пала“, рекао је Шушљик на почетку разговора.
На питање доц. др Сање Савић Милосављевић о томе како је послије бројних различитих улога попут војника, завјереника, вјештице, политичара, играти улогу светитеља, Шушљик је одговорио како је његова прва улога била улога принца Растка, односно монаха Саве.
„И тада а и сада, након тридесет година и нешто, након моје прве улоге, имам исто осећање, исти, на неки начин, однос према томе ко је био. Тешко да можемо ми знати данас ко је заиста био Свети Сава. За мене је најважније пронаћи оно људско, оно човечије, оно животно у свему томе. После може да прерасте и у легенде и у каноне. Шта је то што га је чинило свецем? Чинило га је то што је радио за живота, пре него што је био светац, и то је на неки начин пут који смо покушавали, сви ми који смо радили на тој представи и оној онда, да нађемо. Како човек у том времену успева све то да учини, а да не чини само за себе, него чини за једну велику, дубоку идеју, која није само религиозна идеја, него је идеја о томе како ваља живети“.
У овом разговору Шушљик је говорио о томе како се одлучио да постане глумац и како је текло његово студирање. Дотакао се и позоришног рада, представа за дјецу, представе Хадерсфилд и како је заправо настао и истоимени филм.
Такође, говорио је о томе како ни једно вријеме није добро за оне који стварају, за умјетнике. Како каже, ту није ријеч само о данашњем времену које је веома специфично за културу, већ и за прошлост, те да су умјетници увијек у потрази за „златним добом“ културе.
„Ово време је време у коме ти јако тешко можеш да дођеш до себе. Прво мораш да прођеш један читав круг, да ти они објасне ко си ти, па да ти тек онда покушаш од тога да се одбраниш и схватиш шта си ти. У нашем послу је доста важно стално покушавати имати јасну слику о томе ко си и шта си. Просто, исувише је, много наших огледала. И тиме је концентрација наша угрожена, и мислим да тиме, квалитет често опада“ истакао је Шушљик.
(www.palelive.com/Катарина Фуртула)
