Андрић градио мостове између вијекова и цивилизација

БЕОГРАД – Академик Миро Вуксановић истакао је поводом 130 година од рођења јединог српског нобеловца Иве Андрића да је то писац свјетске књижевности који је својим д‌јелима успио да успостави мостове између вијекова и цивилизација.

„Андрић то, прије свега, ради на начин који се може назвати уметничка употреба речи“, рекао је Срни Вуксановић, који је предсједник Управног одбора Задужбине Иве Андрића у Београду.

Према његовим ријечима, пажљив читалац види да је Андрић писац који предочава континуитет да су добро и зло у човјеку увијек исти у свим временима, само се мијења начин на који људи добро, а нарочито зло злоупотребљавају.

„Када ће се зло у човеку јавити не зависи од цивилизацијског степена, већ како ће околности омогућити да се зло појави и оживи“, рекао је Вуксановић.

Према његовим ријечима, читати Андрића данас, 1975. или 1945. године је исто зато што велики писци нису подесили своје д‌јело да буде намијењено једном времену, него су свевремени.

„Андрић због тога и јесте постао писац светске књижевности“, рекао је Вуксановић.

Он је скренуо пажњу да је нетачно да је Нобелова награда најзаслужнија за превођење Андрићевих д‌јела на 49 језика, јер је Андрић био писац свјетске књижевности и прије Нобелове награде и у годинама послије тога и биће и даље.

„Не може се спорити да Нобелова награда као најутицајније признање у свету на то не утиче, међутим треба имати на уму чињеницу да је он морао бити преведен на велике језике да би људи прочитали, видели о каквом писцу је реч, па тек онда да добије то признање“, рекао је Вуксановић.

Вуксановић сматра да су најпознатији ликови Андрићевих д‌јела Срби који су промијенили вјеру, те истакао да нема примјера у српској књижевности да је неко то приказао тако ненаметљиво, без мржње, а да је опет дао јасну слику.

ЈЕЗИК Д‌ЈЕЛА ОДРЕЂУЈЕ ПРИПАДНОСТ ПИСЦА

Вуксановић је истакао да језик д‌јела одређује припадност писца.

У вези с најавом да ће коначно ових дана бити објављени резултати пописа у Црној Гори и незваничне информације да се већина грађана изјаснила да говори српским језиком, Вуксановић, који је поријеклом из те земље, навео је да зна да је оних који су се 2011. године изјаснили да говоре српским језиком много више од оних који су се изјаснили да су Црногорци.

„Није само Црна Гора. Може нам Андрић послужити као пример. Он се определио да пише на српском наречју и на тај начин се определио да припада српској књижевности, јер језик дела одређује припадност писца“, рекао је Вуксановић и подсјетио да је, након распада Југославије, од једног језика добијено неколико, како је рекао, не језика него имена.

Он сматра да не може неко одговором на упитник одредити националност и језик, а да је то тачно, него је то његово тренутно становиште. „Да би неко био припадник једне нације и да би говорио на једном језику, он мора да има дугу традицију“, рекао је Вуксановић.

(www.palelive.com / Срна)