Да ли су сунчанице најукусније гљиве наших крајева?

Гљиве су чаробна бића шуме која одушевљавају гљиваре сваке јесени. Међу бројним врстама, једна од најомиљенијих је сунчаница (Macrolepiota procera), гљива која плијени својим изгледом, величином и, што је најважније, феноменалним укусом.

Да ли су сунчанице најукусније гљиве наших крајева? Иако су укуси субјективни, многи љубитељи гљива у Србији, Босни и Херцеговини и широм Балкана сматрају сунчаницу једном од најукуснијих јестивих гљива.

Хајде да завиримо у свијет ове дивне гљиве, њено станиште, изглед, укус, како је пронаћи, али и како се припрема на најједноставнији и најљепши начин – поховање.

Сунчаница: Гигант међу гљивама

Сунчаница (Macrolepiota procera) је једна од највећих гљива која расте на нашим подручјима и може досећи висину од чак 40 cm, са капом пречника и до 30 cm. Њен назив потиче од изгледа, јер је њена велика, сунчана капа карактеристична, са љуспама смеђе боје које личе на сунчеве зраке.

Ова гљива припада породици Agaricaceae и има неколико сродних врста, као што су Macrolepiota mastoidea (мања сунчаница) и Macrolepiota mastoidea (грбава сунчаница), али праву сунчаницу можете препознати по њеном импресивном изгледу. Капа јој је у младости звонолика, а касније се шири у пљоснат облик, попут кишобрана. Струк је дугачак и витак, са карактеристичним прстеном који се лако помијера горе-доле. На стаблу се налази и препознатљив узорак змијске коже.

Што се тиче мириса и укуса, сунчаница има благ, пријатан мирис који подсјећа на свјежу шуму. Њен укус је орашаст, благо слаткаст, са меснатом текстуром која је идеална за припрему разних јела. Није чудо што је многи гљивари сматрају једном од најукуснијих јестивих гљива.

Гдје и како пронаћи сунчанице?

Сунчаница је гљива коју је релативно лако пронаћи ако знате гдје да тражите. Најчешће расте у мјешовитим и листопадним шумама, на свијетлим рубовима шума, шумским пропланцима, али и на ливадама и пашњацима. Неке од врста воле близину крша и шумског нереда. Ове гљиве воле свјетлост, па их често налазимо на мјестима где сунце допире до тла. Период њиховог раста је од касног љета до позне јесени, од августа до новембра, након кишних периода.

Сунчанице су цијењене у многим европским земљама, посебно на Балкану, али и у дијеловима Италије, Француске и Шпаније. Гљивари широм ових региона уживају у њиховом брању и припреми, и често се организују гастрономске манифестације посвећене јестивим гљивама, гдје сунчаница заузима посебно мјесто.

Да бисте их лако препознали, обратите пажњу на њихов јединствени изглед – велика капа са љуспама, змијасти стручак и прстен који се лако помјера. У млађем стадијуму имају изглед звона, али како старе, постају више пљоснате.

Укус који осваја: Рецепт за поховане сунчанице

Када се говори о укусу сунчанице, многи је описују као „гљиварски деликатес“. Њена капа је месната и сочна, што је чини идеалном за разне врсте припреме. Ипак, један од најпопуларнијих начина је поховање сунчаница. Ево рецепта за ово једноставно, али укусно јело.

Поховане сунчанице

Састојци:

• 4–6 великих капа сунчанице (Macrolepiota procera)
• 2 јаја
• брашно (обично бијело пшенично брашно)
• презле (или мљевени хљеб)
• со по укусу
• бибер по укусу (опционо)
• уље за пржење (сунцокретово или друго биљно уље)

Припрема:

1. Припрема сунчаница:
   • Очистите капе сунчаница благим брисањем влажном крпом. Избјегавајте прање гљива у води, јер могу упити превише воде. Пажљиво одсијеците стабло (оно није јестиво).
2. Припрема смесе за поховање:
   • У један дубоки тањир ставите брашно.
   • У други тањир ставите презле.
   • У трећи тањир разбијте јаја и умутите их виљушком, додајте мало соли и бибера по укусу.
3. Поховање:
   • Загријте уље у дубљем тигању на средњој температури. Уље би требало да буде довољно загријано прије стављања гљива.
   • Свака капа сунчанице прво се уваља у брашно, затим се умаче у јаја и на крају се уваља у презле тако да буде добро прекривена.
   • Пажљиво спустите сунчанице у загријејано уље и пржите док не добију златно-смеђу боју са обје стране (око 2–3 минута са сваке стране).
4. Одлагање на папир:
   • Када су готове, извадите поховане сунчанице на папирни убрус да би се оциједио вишак масноћа.
5. Сервирање:
   • Поховане сунчанице послужите топле. Одлично се слажу са сосом од павлаке, бијелим луком или лимуном. Могу се сервирати као предјело или главно јело уз салату или кувани кромпир.

Савјет:

• Ако волите јачи укус, можете у презле додати и неке зачине попут бијелог лука у праху, сувог першуна, или пармезана за додатну арому.
• За хрскавију текстуру, поховане сунчанице можете два пута уваљати у јаја и презле (двоструко поховање).

Уживајте у овом укусном јелу!

Како избјећи опасне двојнике?

Иако су сунчанице веома цјењене и популарне, важно је бити пажљив при њиховом брању, јер постоје сличне гљиве које могу бити отровне. Један од најчешћих двојника сунчанице је парасола, сунчаница са љуштуром, куштрава или чупава сунчаница (Chlorophyllum rhacodes). Иако је и парасола јестива, у неким случајевима може изазвати благе пробавне сметње код осјетљивих особа, због чега се препоручује да је добро термички обрадите. Macrolepiota rhacodes и Chlorophyllum rhacodes су иста гљива, али је Chlorophyllum rhacodes тренутно прихваћен назив.

Још једна опасност су мање врсте из рода Lepiota, које могу бити врло сличне младим сунчаницама, али су изузетно отровне. Ове мале гљиве су често мање величине и могу се јавити у сличним стаништима, што их чини опасним за неискусне гљиваре. Главна разлика је у величини – сунчаница је увијек много већа од ових отровних гљива.

Да бисте избјегли грешке, увијек је најбоље консултовати се са искусним гљиварима ако нисте сигурни. Такође, добар водич за гљиве са јасним сликама може вам помоћи да разликујете јестиве од отровних врста.

Волимо гљиве, волимо природу

Сунчанице нису само укусне и јестиве гљиве, већ су и симбол повезаности са природом. Свако брање гљива доноси задовољство шетње кроз шуму, удисања свјежег ваздуха и посматрања чаролије природе. Гљивари су весели, радозналог духа и увијек спремни на нове авантуре у потрази за овим шумским благом.

Међутим, уз брање гљива долази и велика одговорност према природи. Важно је да гљиве беремо пажљиво, без уништавања околине, како бисмо очували шуме за будуће генерације. Гљиве играју важну улогу у екосистему, разграђујући органске материје и враћајући хранљиве састојке земљишту.

Зато, ако волите гљиве, волите и природу. Не остављајте смеће у шуми, поштујте њене становнике и уживајте у чарима које вам пружају ове прелепе шумске гљиве.

Сунчанице су, без сумње, један од најомиљенијих дарова наше природе, а њихов укус је нешто што сваки гљивар памти. Чувајмо их, баш као и шуме у којима расту, и уживајмо у сваком залогају овог невјероватног шумског деликатеса!

(www.palelive.com)