Огласи
Посљедњег дана Филмског кампуса студенти су имали прилику да послушају предавања редитеља Слободана Симојловића „Музички документарни филм и редитељски концепт“, управника Архива Југословенске кинотеке, Александра Ердељановића „Стари српски филм: истине, заблуде, мистерије“ и предавање директора Југословенске кинотеке, Југослава Пантелића под насловом „Очување српске филмске баштине – искуства и изазови“.
Предавање редитеља Слободана Симојловића о музичком документарном филму, веома је значајно за студенте, самим тим што открива посебну грану документарног филма, која се код нас не изучава довољно нити јој се посвећује онолико пажње колико заслужује.
Симојловић је говорио о настанку музикчих документарних филмова, осврћући се на чињеницу да музички документарни филм настаје у Америци и снима се за потребе музичке индустрије са циљем да се повећа профит и популарност одређеног музичара или групе. Када је у питању музички филм, како каже Симојловић, комерцијални ефекат је изнад свега.
На примјеру музичких документарних филмова на којима је радио, попут филма о Бори Чорби, групи Електрични Оргазам, Краљу Чачка, Симојловић је студентима представио процес израде једног музичког документарног филма. Колико је тешко уклопити обавезе музичара, концерте, приватни живот, архивску грађу и све то посложити у један филм. Посебно је истакао важност улоге монтажера у процесу стварања и колико је важно да и монтажер има слуха, да музика буде искоришћена онако како је и направљена, те да се задржи добар ритам филма.
Након веома занимљивог и динамичног предавања Слободана Симојловића, услиједило је још једно изузетно предавање, предавање Александра Ердељановића о старом српском филму.
На овом предавању студенти су могли чути обиље информација, које су до сада углавном биле непознате широј јавности – када је снимљен први српски филм, ко су били ствараоци филмова између два свјетска рата и у току Балканских ратова, колико филмова је сачувано и како приступити архиву Југословенске кинотеке, те да ли је могуће погледати те филмове у самој кинотеци.
Упоредо са предавањем, студенти су имали прилику да погледају и видео снимак састављен од неколико краћих старих српских филмова. Тако су се на филмском платну нашли инсерти из филмова: Крунисање краља Петра, Једна српска сеоска свадба, Летење авијатичара Ђованија Видмена, Предаја старих и пријем нових застава, Пругом кроз јужну Србију, Београд, Заклетва регрута вардарског пука, Повратак српских победника, и из многих других, данас готово заборављених филмова.
Видео снимак и предавање Александра Ердељановића од изузетног значаја су за све који се баве историјом филма, али и историјом уопште. Захваљујући овом видео снимку, студенти су по први пут могли да виде како су снимани стари српски филмови, како су изгледале улице Београда и других мањих градова између два рата, како је изгледала војска, грађанска одјећа. Такође, имали су прилику да на филмском платну виде и снимке на којима се налази цијела краљевска породица Карађорђевића, затим снимке на којима су Бранислав Нушић, Милутин Бојић, Никола Пашић, Сердар Јанко Вукотић, те многи други познати људи тога времена.
Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке (Државног аудиовизуелног архива Србије Југословенска кинотека), говорио је студентима о очувању српске кинематографије, помоћу рестаурирања и дигитализације филмова који се сматрају српским класицима.
Пантелић је истакао и да су велики филмски фестивали препознали важност поновне афирмације класичног филма, тако да данас имамо и програм класичног филма на Канском фестивалу и на Берлинском фестивалу – Берлинале.
Први филм који је Југословенска кинотека рестаурирала припада корпусу послијератног филма и то је филм „Пластични Исус“ редитеља Лазара Стојановића. Након тога, Југословенска кинотека започиње сарадњу са компанијом Вип (А1) на програму – Вип кинотека, у склопу ког је рестаурирано и дигитализовано 30 филмских остварења.
Пантелић је рекао да рад на рестаурацији и дигитализацији старијих филмова захтјева посвећеност и труд, да би филмови били онакви какви су и снимљени. Прије свега, треба обезбиједити негатив филма, након чега се механички отклањају недостаци, ради се реколоринг, ради се на прочишћавању и сређивању звука. Трајање рестаурације једног филма зависи од стања негатива, уколико је негатив у добром стању рестаурација траје свега пар мјесеци, ако је негатив оштећен и у лошем стању, рестаурација филма траје много дуже.
Рестаурирани филм „Скупљачи перја“ 2017. године добио је награду на Канском фестивалу у категорији Кан класик, што је омогућило поновну афирмацију овог филма како на простору Балкана, тако и на простору Француске и осталих европских земаља. Након ове награде, услиједило је још мноштво награда за рестауриране српске класике и на другим познатим филмским фестивалима.
Као и претходних дана, студенти су након предавања гледали пројекције студентских филмова, овога пута су то били филмови колега са Академије умјетности из Бање Луке.
Филмски кампус је званично завршен пројекцијом документарног филма Небојше Војиновића „Флашароши“.
Преносимо вам и неке од утисака са Филмског кампуса:
„На кампусу ми се највише допало предавање Слободана Симојловића на тему музичког документарца, као и филм о Краљу Чачка“ – Лука Угрен, трећа година продукције на Академији умјетности у Бањој Луци
„Једино место где сам имао прилику да видим невероватне архивске снимке који су ме инспирисали ван сваке мере!“ – Никола Крстић, анимација, ФДУ
„Изузетно искуство и предавања старијих колега од којих смо могли доста да научимо за кратко вријеме“ – Јакша Минић, четврта година режије, ФДУ Цетиње
(www.palelive.com/Катарина Фуртула)
