Вече сјећања на антологијски опус пјесника Владимира Настића

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Матична библиотека Источно Сарајево организовала је вечерас књижевно-филмско вече „Сјећање на Владимира Настића“, који је, према оцјени организатора, својим стваралаштвом оставио неизбрисив траг лирике и родољубиве поезије на овим просторима.

„Владимир Настић је антологијски књижевник у правом смислу те ријечи, јер је то показао и доказао током цијелог свог плодотворног живота. Живио је достојанствено и такве су му биле и пјесме“, рекла је новинарима књижевник и библиотекар Маријана Петронић.

Она је подсјетила да овај писац није био прихваћен за вријеме комунизма да би се потом у послијератном периоду повукао са јавне литерарне сцене.

Према њеним ријечима, изузетно је значајна његова збирка пјесама „Кад се с прољећа огласи кукавица“, због које је имао великих проблема, јер су му тада конфисковали скоро сву литерарну заоставштину, али је ипак успио да сачува један примјерак ове збирке.

„Ништа није било сумњиво у тој збирци, осим што је нагласак био на пјесми која се звала `Србија`, која је очигледно засметала тадашњем комунистичком миљеу. Међутим, ми смо ту књигу сачували и имамо је и данас“, рекла је Петронићева.

Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац са поносом је нагласила да ова установа вечерас организује поетско-филмско вече посвећено завичајном пјеснику Владимиру Влади Настићу, који је својим стваралаштвом оставио неизбрисив траг лирике и родољубиве поезије на овим просторима.

„Вечерашњи догађај уприличили смо у част нашег драгог пјесника, који је своју посљедњу збирку пјесама објавио управо у Матичној библиотеци Источно Сарајево, гд‌је је често долазио – на радост свих нас који овд‌је радимо“, рекла је Кулашинчева.

Настићеве стихове говорио је Илија Мимић.

У интернет читаоници Матичне библиотеке приказан је и документарни филм „Владимир Настић“ у режији Сњежана Лаловића.

Ауторје истакао да није лако било снимити овај филм због многих /не/политичких опструкција.

Према његовим ријечима, велике заслуге за реализацију овог пројекта припадају и професору Ранку Поповићу, који је изузетан познавалац Владимировог турбулентног живота и стваралаштва.

Лаловић је навео да је његов филм симбиоза са одређеном врстом тв-репортаже, са искључивим циљем сјећања на озбиљно д‌јело великог српског пјесника, Владе Настића, симбола пјесништва, најприје Српског, а потом и Источног Сарајева.

Овај филм снимљен је у продукцији Кинотеке Републике Српске и Матичне библиотеке ове године, уз помоћ Министарства цивилних послова у Савјету министара.

Владимир Настић био је српски пјесник, који је објавио више књига поезије и прозе.

Рођен је у Оџаку код Невесиња, 1934. године. Нижу реалну гимназију завршио је у Невесињу, Учитељску школу у Мостару, а Вишу педагошку и Филозофски факултет, одсјек историје, у Сарајеву.

У родном Невесињу Настић је био учитељ, а онда наставио у Мостару Вишу педагошку школу. Тада је објавио и прву збирку пјесама под називом „Сам у камену“, затим „Звезда у сенци“, „Горке песме“, „Песме покајнице“, „Благовести“, док су од прозних д‌јела позната „Симатови будни снови“, „Све што око види“, „Мртве се помичу сјене“, те роман за д‌јецу „Тако смо расли“.

Добитник је награде „Блажо Шћепановић“ и награде Прве књижевне комуне из Мостара за најбољу пјесму, поводом „Шантићевих вечери поезије“. Био је потпредсједник Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“, те потпредсједник и предсједник Удружења књижевника Српске.

Завод за уџбенике и наставна средства му је објавио Изабрана д‌јела у четири књиге, а посљедња објављена књига му је збирка поезије „Овд‌је живе мртви“, у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.

Пјесник Владимир Настић умро је у марту 2010. године у Сарајеву.

(www.palelive.com / Срна)