СОКОЛАЦ – Психозе су најчешћа обољења због чега се пацијенти лијече у Специјалној болници за психијатрију на Сокоцу, а потреба за хоспитализацијом је скоро свакодневна, рекла је Срни специјалиста психијатрије Божидарка Перковић.
Осим психоза, Перковићева је истакла да има много и афективних поремећаја, поготово депресија код жена, од које најчешће оболијевају у постменопаузалном периоду.
Она је навела да сада подједнако оболијевају и мушкарци и жене, док су некада на пријемима имали много више мушких особа. Симптомпи и начини испољавања психичких поремећаја су, каже, индивидуални.
Како би се помогло обољелима, али и како се сачувати да не долази често до тих тегоба, Перковићева је нагласила да на првом мјесту треба да „будемо људи“.
„Сасвим је довољно да будемо људи и да имамо слуха за другог човјека. Свијет би много љепше изгледао и сви би били много срећнији. Наше мало за некога је много“, рекла је Перковићева, која је и начелник Одјељења за хроничне психијатрије – мушкарци.
Према њеним ријечима, породица је прва станица за обољелог човјека, али има утицаја и остала социјална средина.
„У поступку лијечења душевно обољелих лица породица је број један, а локална заједница, односно средина у којој та особа живи је број два јер само они могу помоћи љекарима да психички обољела лица прате и залијече“, појаснила је Перковићева.
Она је навела да долазак пацијената на лијечење зависи од низа околности, од средине у којој живи, а највише од тога да ли има подршку породице и колико су спермни да се носе са таквом врстом болести.
Перковићева је навела да прве знаке психичког поремећаја треба да примијети породица, али најближи сродници често то не желе да виде и тешко се мире са тим, покушавајући да нађу рјешење за обољелога на неки други, неадекватан начин.
Указала је да треба имати више слуха за људе са психичким тешкоћама, који не успијевају да сами ријеше неке своје проблеме.
Не треба заборавити, каже, да је људима који имају неку невољу, много лакше ако са неким то подијеле кроз разговор.
Перковићева је нагласила и да није лако живјети са психички обољелим лицима и са пацијентима ове установе јер им треба посветити пуну пажњу и непрестано их пратити.
Битно је, додала је, да лица са психичким тегобама, посебно након изласка и психијатријске болнице, прихвати заједница и Центар за социјални рад или Центар за ментално здравље и остали који на неки начин могу да учествују у помоћи душевно обољелој особи.
Специјална болница за психијатрију на Сокоцу је здравствена установа секундарног нивоа која се бави лијечењем, рехабилитацијом и ресоцијализацијом пацијената са акутном и хроничном патологијом.
(www.palelive.com / Срна)