Из перспективе психолога и породичног психотерапеута, Маје Савановић Зорић: Насиље међу младима – посљедице и одговорност заједнице

Вијест о инциденту у којем је малољетник код Мркоњић Града тешко повриједио вршњака ножем потресла је не само породице директно укључене, него и ширу заједницу.

Када се насиље догоди међу д‌јецом и младима, поставља се кључно питање: како смо као друштво дошли до тачке да конфликт постане овако деструктиван?

Како то струка објашњава?

Адолесценција је период када млади често немају развијене механизме за конструктивно рјешавање конфликата. Емоционалне реакције могу бити интензивне, а фрустрација понекад надилази капацитете за саморегулацију. Међутим, када фрустрација ескалира у физичко насиље, то указује на дубље изазове – од неадекватног модела понашања у породици, вршњачког притиска, до потенцијално присутних траума или занемарених ментално-здравствених проблема.

Овакви инциденти нису само индивидуални проблем – они су одраз ширег друштвеног контекста.

Недостатак превентивних програма у школама, изостанак едукације о ненасилној комуникацији, као и слабо развијена мрежа подршке за младе, доприносе повећању ризика од насиља. Ово је сигнал свим институцијама, од образовних и здравствених до социјалних, да је потребно интензивније радити на превенцији и правовременом препознавању проблема.

Шта породице могу учинити?

Родитељи и старатељи играју кључну улогу у обликовању понашања д‌јеце. Разговор, активно слушање, постављање јасних граница и пружање подршке у суочавању с емоцијама су основа здравог породичног односа. Такођер, важно је да родитељи буду модели ненасилне комуникације и да знају препознати када дијете показује знакове стреса, анксиозности или агресије.

Овај догађај је опомена за све нас. Као друштво, морамо радити на јачању механизама подршке младима, улагати у едукацију о емоционалној интелигенцији и ненасилном рјешавању конфликата, те стварати окружење у којем ће се д‌јеца осјећати сигурно да изразе своје проблеме и потраже помоћ. Превентивни рад с породицама, школама и младима је кључ за смањење оваквих трагедија у будућности.

На крају, не смијемо заборавити да су оба малољетника у овом случају жртве – један директно, а други система који га није препознао и заштитио на вријеме. Свако дијете заслужује шансу за здрав развој, а заједница мора преузети одговорност да му то омогући.

(www.palelive.com / Мајa Савановић Зорић)