Огласи
Пјесничка збирка „Метафизички подрум“ Здравка Миовчића представљена је вечерас на Филозофском факултету на Палама. О десетој по реду пјесничкој књизи Здравка Миовчића говорили су доц. др Владан Бартула и проф. др Ранко Поповић, стихове из књиге говорио је аутор.
Пјесничка књига „Метафизички подрум“ уоквирена је двјема пјесмама (пролошком и епилошком) – „О пороцима“ и „О жеђи“, између којих се налазе четири циклуса пјесама, насловљени: „У музеју ракије“, „У винском подруму“, „Из лирског подрума“ и „Манастирски подрумар“.
„Будући да је аутентичан лирик, Миовчићу (очекивано) није било нимало тешко да аутентично лирски донесе и читаоцу пренесе своју метафизику вина, јер је вино у основи лирска (с)твар. Ракија је већ друга прича, она је тежа и много жешћа, знатно више епска него лирска. Пјесник је ипак и за њу нашао самосвојну лирску формулу, налазећи у њеној ватри аналогију за свијет схваћен као лирику вечно живе ватре. Тако су се и жежене ракијске капи складно стопиле с питким ријечима Миовчићеве поезије…
Понављам, дакле, да је ријеч о пјеснику кога умјетнички окупирају крајње флуидна, често магновена и прозрачна стања душе, која свој отисак не остављају толико у значењском набоју самих ријечи колико у мелодији стихова и строфа, префињеној музици срокова, једној чистој и особено лепршавој кантилени“.
(из поговора – „Жежене капи и питке ријечи“ Ранко Поповић)
Неумивеница
Она је нашим прецима била
Молитва против ништавила
Чим се заруди са небеси
Прије но друго ишта се деси
Они се руком одмах маше
Оне уврх креденца чаше
Да сперу ноћне бактерије
Лириком моћне материје
Да се у коштац с новим даном
Ухвате душом огријаном
Прије но што им испред прага
Полије воде рука драга
…
(www.palelive.com / Катарина Фуртула)
