Вечерас затварање 29. Фестивала малих сцена и монодраме

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – У Културном центру Источно Ново Сарајево вечерас ће извођењем монодраме „На Дрини ћуприја“ и представе „Олеана“, те дод‌јелом награда свечано бити затворен 29. Међународни фестивал малих сцена и монодраме Републике Српске.

Церемонија дод‌јеле награда и свечаног затварања Фестивала биће одржана након извођења монодраме „Југоарта“ из Београда, „На Дрини ћуприја“, по тексту Иве Андрића, а глуми Тихомир Тика Станић, који је и режирао овај комад, те представе „Олеана“ Центра за културу Тиват.

Одломке из Андрићевог д‌јела „На Дрини ћуприја“ Станић је бирао и учио мјесецима, у чему му је несебично помагала Љиљана Мркић Поповић, лектор и професор дикције на Факултету драмских умјетности у Београду.

Почетак монодраме је предвиђен за 18.00 часова, а у 20.00 часова слиједи представа Центра за културу из Тивта „Олеана“, по тексту Дејвида Мамета, у режији Егона Савина, а играју Бранислав Лечић и Јована Крстић.

Представа „Олеана“ је текст који је Мамет написао прије три деценије, али је он изузетно актуелан јер се на интригантан начин бави темом мушко-женских односа, односно злоупотребама полних /над/моћи којима, како се испоставља, нису имуни ни мушкарци, али ни жене.

На сцени Културног центра Источно Ново Сарајево синоћ је изведена монодрама „Најбољи човјек на свијету“, а потом и представа „Не дај се, генерацијо“, која је одушевила публику.

Организациони одбор Фестивала чине градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, начелници општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа Јован Катић и Маринко Божовић, те директор Културног центра Источно Ново Сарајево Младен Јанковић.

У Жирију фестивала су редитељи Драган Елчић, Витомир Митрић и Данило Бећковић.

Покровитељи Фестивала су Министарство просвјете и културе Републике Српске, Министарство цивилних послова у Савјету министара, Министарство културе Србије, град Источно Сарајево и општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, а медијски спонзори и пријатељи су РТРС, Новинска агенција Републике Српске СРНА, РТВ БН, РТВ ИС, БХТ, БХ Радио један.

Елчић припрема филм о доктору Лазићу

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Српски редитељ Драган Елчић изјавио је да интензивно ради на филму о доктору Миодрагу Лазићу који би требало да буде завршен до 2026. године, до дана обиљежавања потписивања Дејтонског мировног споразума.

Елчић је рекао Срни да од 2019. године интензивно ради на пројекту посвећеном животу и д‌јелу српског добровољца, хуманисте, храброг човјека и хирурга.

„Имао сам велику жељу да на неки начин са филмом о доктору Лазићу затворим круг након филма `Крстић`, који говори о библијском егзодусу сарајевских Срба“, појаснио је Елчић.

Он је навео да је то филмска прича о човјечности, људскости, добровољцу који се спаковао из Ниша и жртвовао и себе и своју породицу да би дошао да помогне борцима Војске Републике Српске на сарајевском ратишту, гд‌је је урадио више од 3.000 најтежијих интервенција.

„Безброј пута сам чуо од бораца кад кажу: `Ма нема везе, само да ме метак не погоди у главу и срце, спасиће мене Нишлија`. Дакле, то је тај ентузијазам и тај морал, он је био симбол некога ко се никада не предаје за кога нема назад, само напријед“, рекао је Елчић.

Он је навео да је у сарадњи са књижевником из Источног Сарајева Жељком Пржуљем, као косценаристом, изградио ту причу коју је подржо Филмски центар Србије.

Према његовим ријечима, овај пројекат је веома захтјеван у финансијском смислу, па треба и одређено вријеме да се скупе потребна средства, али не одустаје.

„То мора да буде урађено. Ако ја не урадим, урадиће неко сљедећи, али желим да то изведем до краја“, каже Елчић.

Елчић је нагласио да ће то бити антиратни филм, да нема везе ни са каквим политичким контекстима, већ да слави човјека.

„Филм д‌јелује као један грандиозни ипостас крста који доминира изнад свих наших судбина. Са тим крстом је из тадашњег Српског Сарајева изашло 130.000 људи који су зарад стварања Републике Српске напустили своја огњишта, а да нису рат се не би завршио“, каже Елчић.

Он је навео да су многи Срби дали животе и жртвовали се за Републику Српску, тако да је обавеза свих у свим областима друштвеног живота, не само умјетности, да чувају успомену и сјећање на те храбре и поносне људе.

(www.palelive.com / Срна)