Јанковић: Психотерапија је трагање за истином о себи

СОКОЛАЦ – Психотерапеут у Заводу за форензичку психијатрију на Сокоцу Дара Јанковић истиче да је психотерапија трагање за истином о себи.

„Психотерапија је процес у којем терапеут помаже клијенту да оствари одређене промјене у понашању и личности на основу стручних, законских, етичких и институционалних правила“, појашњава Јанковићева.

Она је рекла за Срну да психотерапија није заснована само на разговору, већ да подразумијева емпатију, повјерење, прихватање, разумијевање, откривање клијентових потиснутих емоција, рад са траумом и одбранама створеним у д‌јетињству које „више не раде посао“.

Јанковићева наводи да клијент и терапеут граде терапијски однос заједно, својом личношћу и енергијом, и зато је сваки однос јединствен и аутентичан, што из искуства тумачи као „однос двије психе и два срца“.

„Свако наше понашање, увјерење, карактеристика и интраперсонални односи настају и обликују се у д‌јетињству из односа са примарним фигурама /родитељима и старатељима/ и задовољења или незадовољења двије суштинске потребе – за везивањем и аутентичношћу“, истакла је Јанковићева.

Према њеним ријечима, уколико те потребе нису задовољене, особа се на неки начин удаљава од себе и у томе губи своју аутентичност потискујући емоције које никада не нестају и „чекају окидач да д‌јелују.

„Зато је психотерапијски рад усмјерен на развој, али и отклањање препрека/блокада које су довеле до стагнације у развоју базичних емотивних способности“, додаје Јанковићева.

Она истиче да клијенти на психотерапију долазе са посљедицом, а терапеути заједно са њима откривају, суочавају се, те раде на прихватању и разумијевању узрока.

„Терапијским односом отклањамо слој по слој онога чиме је прекривена наша аутентичност како би право ја угледало свјетлост живота или можда сликовитије – отварамо, гледамо, слушамо, анализирамо сваки фолдер наше личности како би је уцјеловили“, наводи Јанковићева.

Она указује да је за клијента то јако тешко и болно искуство, али ефектно на дуже стазе, јер, каже, промјена јесте болна, али је дивна.

Јанковићева наводи да није поборник дијагностике, јер на психотерапију долази цјеловито лице са којим ради као са емотивним, мисаоним и тјелесним бићем с циљем исцјељења.

Она додаје да припада психотерапијском правцу О.Л.И. и увјерена је да „суштина сваког од нас лежи у откривању личне истине“.

Јанковићева истиче да свако има „своје унутрашње дијете“ које је с циљем прихватања морало да се прилагоди захтјевима одраслих, потисне здраве емоције /тугу, љутњу, страх/, те формира одбране које ће га заштити од повређивања и бола у д‌јетињству.

„Узроци проблема у менталном здрављу су већ поменуте трауме са малим или великим `Т`, односно манифестације незалијечених рана или, конкретније, удаљавање од свог сопства, онога што ми заиста јесмо. Зато психотерапија и јесте трагање за личном истином“, рекла је Јанковићева.

Јанковићева ради на пословима рехабилитације и ресоцијализације пацијената смјештених у Завод за форензичку психијатрију на Сокоцу, гд‌је реализује индивидуалну и групну психотерапију.

(www.palelive.com / Срна)