Промовисна монографија о Сарајевско-романијском корпусу – Срби нису агресори

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Пуковник и почасни генерал Војске Републике Српске Благоје Ковачевић промовисао је у Источном Сарајеву монографију „Сарајевско-романијска регија у Одбрамбено-отаџбинском рату /1992 – 1996/ која демантује сулуде муслиманске и поједине злураде међународне тврдње о „српској агресији на БиХ“.

Књига свједочи о пресудним догађајима и кључним активностима Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Ковачевић је рекао новинарима вечерас да се на писање монографије одлучио због несношљивог притиска од почетка распада СФРЈ па све до данас, с тенденцијом да се „спроводи све до укидања Републике Српске и постојања српског народа са лијеве стране Дрине“.

„Одлучио сам да прикупим релевантне документе о трагичном сукобу у БиХ, демантујем све те лажи и укажем на веома вјешто прикривену истину о свим тим трагичним догађајима“, рекао је новинарима Ковачевић, који је и предсједник Скупштине Организације старјешина Војске Републике Српске.

Предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске Слободан Жупљанин рекао је новинарима да ова организација изузетно цијени историографски рад генерала Ковачевића.

„Ми смо изузетно поносни на овај чин и вечерашњи догађај, јер много водимо рачуна о истраживању свих догађаја који су одредили историјску судбину, борбу за слободу и истину о страдању српског народа на овим просторима“, истакао је Жупљанин.

Он је нагласио да је Сарајевско-романијска регија имала изузетан значај у борби за слободу српског народа и стварању Републике Српске.

„Да није било наше побједе, побједе српског народа, не би било ни Дејтонског споразума“, рекао је Жупљанин и позвао све релевантне појединце и институције да се много више ангажују на објелодањивању истине о часној борби српског народа.

Историчар Георгије Вулић каже да ова књига представља значајан одговор настојањима хрватске и муслиманске стране, али и западних сила, о ратним догађајима на простору Сарајева, гд‌је је било једно од најзначајнијих ратишта у цијелој БиХ, да Србе неправедно и безобразно прогласе агресорима.

Вулић је истакао значај, улогу и храброст припадника Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, који су успјели да се током свих офанзива одупру знатно бројнијем непријатељу, који је имао и беспризорну подршку страних војних сила.

Он сматра да је монографија значајан подухват за историографију улоге српског народа и ВРС у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Замјеник начелника општине Источно Ново Сарајево Александра Костовић рекао је новинарима да је веома битно да су ово и слична д‌јела посвећена анализи дешавања током Одбрамбено-отаџбинског рата појаве у јавности, па чак и са одређеним закашњењем.

Према његовим ријечима, и на овај начин се одужује ствараоцима и браниоцима Републике Српске, а сигурно је да ће Ковачевићева монографија послужити и за будућа научно-историјска истраживања, али и као путоказ будућим српским генерацијама.

Текст монографије Сарајевско-романијског корпуса структурисан је у шест поглавља, а свако говори о његовим активностима у одређеном периоду и чини јединствену цјелину, од формирања Сарајевско-романијског корпуса, па све до његовог расформирања.

Прво поглавље насловљено „Догађаји који су утицали на избијање рата у БиХ“ обухвата период у којем је хронолошки представљен низ најважнијих догађаја који су постепено слабили СФРЈ, да би се она сама 1991. године почела распадати.

У овом поглављу направљен је осврт на ратове који су вођени у бившим југословенским републикама Словенији и Хрватској, а фокус је на избијању првих оружаних сукоба у БиХ.

У другом поглављу под насловом „Формирање Сарајевско-романијског корпуса“ обрађена је тематика о организацији, формацији, структури, зони одговорности и њеним карактеристикама као што су природно-географски, насељеност и привредна развијеност, као веома важним факторима за вођење оружане борбе.

Поглавље се завршава сталним задацима Сарајевско-романијског корпуса.

Треће поглавље је „Мобилизација и оперативни развој јединица Сарајевско- романијског корпуса“, а у њему је обрађена тематика која се односила на све покушаје и на крају на само извођење мобилизације јединица Сарајевско-романијског корпуса и формирање његових јединица и оперативни развој.

У четвртом, најважнијем поглављу ове монографије „Најзначајније битке и операције које је изводио Сарајевско-романијски корпус“, хронолошки су у најкраћим цртама обрађене све веће битке и операције које је изводио Сарајевско-романијски корпус.

Пето поглавље „Дејтонски мировни споразум“ третира демобилизацију јединица Сарајевско-романијског корпуса и егзодус српског народа из општина Српског Сарајева које су Дејтонским мировним споразумом припале Федерацији БиХ.

Монографија Сарајевско-романијског корпуса завршава се шестим поглављем под називом „Споменица“, у коме су табеларни прикази одликованих јединица и бораца, погинулих бораца Сарајевско-романијске регије, као и војничка гробља, спомен-цркве, капеле и спомен-обиљежја подигнута у славу и част погинулих бораца.

Општина Источно Ново Сарајево, заједно са Организацијом старјешина Војске Републике Српске дала је значајан допринос организацији вечерашње промоције и публиковању монографије „Сарајевско-романијска регија у Одбрамбено-отаџбинском рату /1992-1996/“.

(www.palelive.com / Срна)