Савановић Зорић: Важно његовати културу солидарности, опстајали смо као народ захваљујући заједништву

БАЊАЛУКА – Психолог и породични психотерапеут из Приједора Маја Савановић Зорић изјавила је да се мора његовати култура солидарности која не зависи само од ванредних ситуација, већ постаје дио свакодневног идентитета друштва, те указала да је српски народ опстајао кроз историју захваљујући заједништву.

„Друштво се у тренуцима кризе показује у свом најбољем свјетлу – солидарност, емпатија и способност заједништва долазе до изражаја када постоји јасна и хитна потреба“, рекла је Зорићева Срни.

Она је указала да је недавни примјер из Бијељине, гд‌је је за само 24 сата прикупљено скоро 300 доза крви за младу гимназијалку која је повријеђена у саобраћајној несрећи, доказ да знамо и можемо бити људи у пуном смислу те ријечи.

Зорићева истиче да је као психолога и као члана овог друштва занима зашто емпатија и брига о другима нису правило, већ се јављају у налетима, углавном када се суочимо са трагедијом.

„Винстон Черчић је рекао да `никада не треба дозволити да добра криза пропадне без искориштавања`. Ова реченица носи важну поруку – кризне ситуације нас покрећу јер су јасне, конкретне и захтијевају хитну реакцију. Тада добијамо осјећај сврхе, прилику да будемо дио рјешења и херојског чина, макар на тренутак“, навела је Зорићева.

С друге стране, каже она, свакодневна солидарност не носи исти осјећај хитности, често је тиха и невидљива, па се лако изгуби у вртлогу личних проблема и обавеза.

„Други кључни фактор је друштвена динамика – у кризним ситуацијама активира се колективна свијест, осјећај заједништва који нам пружа сигурност и припадност. Када видимо друге како помажу, осјећамо потребу да се прикључимо. У свакодневном животу, међутим, често се осјећамо изоловано и усмјерени смо на сопствене изазове, што умањује нашу активну бригу за заједницу“, указује Зорићева.

Она каже да је трећи аспект психолошки замор, јер је емпатија емоционално захтјевна.

„Када смо стално изложени тужним причама, неправдама и патњи, може доћи до преоптерећења и несвјесног повлачења из активног саосјећања“, рекла је Зорићева.

Она је указала да се управо зато мора његовати култура солидарности која не зависи од ванредних ситуација, већ постаје дио свакодневног идентитета друштва.

„Не смијемо заборавити да смо кроз историју, као народ, опстајали управо захваљујући заједништву. У најтежим тренуцима, било да су то биле ратне године, природне катастрофе или тешка економска времена, увијек смо се ослањали једни на друге“, рекла је Зорићева.

Према њеним ријечима, то нам је у крви – не само метафорички, већ и дословно, као што показује и ова хуманитарна акција на гимназијалку из Бијељине.

„Наша снага је у солидарности, али сада је вријеме да ту снагу не показујемо само у кризним моментима, већ да је његујемо свакодневно. Ако можемо у једном дану прикупити стотине доза крви, ако можемо масовно реаговати на позив за помоћ, онда можемо и градити друштво у којем ће емпатија бити трајна вриједност, а не само рефлекс на несрећу“, рекла је Зорићева.

Она је указала да то захтијева промјену свијести – од одгоја д‌јеце у духу солидарности, преко јачања повјерења у институције, до свакодневних малих д‌јела доброте.

„Прави изазов није како одговорити на кризу – то смо већ доказали да знамо. Прави изазов је како изградити друштво у којем ће помагање бити константа, а не привремена реакција на трагедију“, закључила је Зорићева.

(www.palelive.com / Срна)