Ћосић: Не дозволити да више иједно дијете страда на овим просторима

2

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Онај који је уперио пушку у дијете, добиће Божију казну, њему земаљска ништа не значи, рекао је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић на обиљежавању Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева.

Ћосић је истакао да је обавеза свих да страдала дјеца Српског Сарајева у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату не смију бити заборављена и да лоше ствари из прошлости садашње генерације неће дозволити да се понове.

Код Спомен-обиљежја у дворишту Основне школе „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву данас је служен помен за 118 убијене дјеце, од којих је шест ученика ове школе и положени су вијенци.

Најмлађа дјевојчица била је тек уписана у први разред, а најстарија је завршила осми разред и никада није подигла свједочанство које се и данас налази у просторијама ове школе.

Тиме је обиљежен Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева са посебним акцентом на њене ученице Наташу Учур и Милицу Лаловић које су синоним страдања дјеце на подручју Сарајевско-романијске регије.

Ћосић је истакао да се данас кроз историјски час труде да укажу дјеци да не смију да забораве вршњаке, нагласивши да они који су их убијали, нису схватали да убијајући једно дијете, убијају цијели свијет.

Према његовим ријечима, тежина онога што данас обиљежавају је да ставe тачку и да никад више не дозволе да иједно дијете на овим просторима страда.

„Не смјемо да заборавимо март, прво 1992, па 1995. године када су страдале Милица и Наташа, али се уједно сјећамо 118 страдале дјеце Српског Сарајева. Дјеце која су у општинама тада Српског Сарајева – Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Илиџа, Грбавица и осталим дијеловима града страдала усљед трагичног дешавања“, рекао је Ћосић.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић каже да је немогуће схватити да постоје људи који су способни да убију дјецу и прекину дјечију игру снајперским хицем.

„Нажалост, није случај да су страдала српска дјеца само у Сарајевско-романијској регији, него у цијелој БиХ, а нико не одговара за то. Правда је била слијепа“, рекао је Нуждић.

Додао је ни Хашки трибунал нити Суд БиХ ништа нису урадили да би допринијели помирењу и донели овоземљску правду.

Он је додао да је обавеза и институција, али и сваког појединца да се никада не забораве страдала дјеца, али и свака српска жртва.

Указао је на важност да се схвати да је Република Српска једини гарант опстанка Срба на овом подручју и једино што их штити да се не понове страшна дешавања из Другог свјетског и Одбрамбено-отаџбинског рата.

Рада Цвијетић, рођена Тешановић, истакла је да је убијен њен братић од 18 мјесеци и двоје дјеце од стрица, а да за то нико није одговарао.

Директор Основне школе „Свети Сава“ Жељка Топалић каже да седму годину обиљежавају овај датум са истом поруком да се никада више не понови таква трагедија и да се не заборави.

„Окупљени смо да његујемо културу сјећања и памћења на дјецу чије је дјетињство прекинуто. Шест ученика је било из наше школе“, рекла је Топалићева.

Она је додала да је јуче служен парастос на мјесту вјечног починка ученица Наташе Учур и Милице Лаловић и одржан историјски час за ученике деветог разреда и чланове Савјета ученика школе.

За Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је 11. март, а 2018. године у дворишту Основне школе „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву подигнуто је и спомен-обиљежје посвећено најмлађим страдалницима.

Тај датум изабран је јер су 11. марта 1995. убијене дјевојчице Наташа Учур /10/ и Милица Лаловић /11/, чије су трагичне судбине постале синоним страдања дјеце на подручју Сарајевско-романијске регије.

(www.palelive.com / Срна)

Прати тему
Обавијeсти мe о
2 Коментара
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Не будемо ли активно развијали културу сјећања, за сто година ће изблиједити сјећање на страдале. Колико нас зна за оне који су страдали од шуцкора прије сто година? Знамо ли им имена? Колико је чуло за логоре у Добоју, Араду, Јиндриховицама, Матхаузену и друге гдје су наши преци морени до смрти? Занемаримо ли ово, рећи ће нам да је то само наша митоманија. Чувајмо имена ове дјеце да их пренесемо својој дјеци, јер нико други неће.

Baš tako! Savremeni način života, internet, društvene mreže, razni rijalitiji, oskudni školski programi, posebno iz istorije i književnosti, potiskivanje tradicije u svim segmentima života, te mnogo drugih stvari savremenog života, neminovno će dovesti do toga da nove generacije neće znati ni svoje korjene, a istorija će biti potpuna nepoznanica!