Огласи
FOČA – Oko 40 proizvođača kućnog piva iz BiH i zemalja okruženja okupilo se ovog vikenda u Rafting kampu „Divlja rijeka“ kod Foče na jednom od tradicionalnih godišnjih druženja.
LJubitelji ovog hobija, koji ima tendenciju da preraste u komercijalnu djelatnost, razmijenili su znanja i iskustva o tehnologiji proizvodnje u kućnim uslovima, a svako od njih donio je po nekoliko vrsta piva, tako da su mogli jedni drugima da ocjenjuju kvalitet omiljenog napitka.
Predsjednik Udruženja kućnih pivara BiH „Humulus lupulus“ Ivan Kitić iz Visokog kaže da je ovo, prije svega, hobi koji je u ekspanziji i za koji je potrebna velika ljubav.
„Prije pet godina bilo nas je nekolicina, da bi se zahvaljujući aktivnostima Udruženja, zatim ovakvim druženjima, a najviše internet forumu `volimpivo.ba` broj povećao na oko stotinu“, kaže Kitić.
On ističe da je pravljenje piva jednostavno, te da je od opreme potreban lonac za kuvanje i bure za fermentaciju piva.
„Pivo se pravi od ječmenog slada, hmelja i kvasca. Razlika u odnosu na industrijsko je u svježini i kvalitetu, te u raznolikosti piva koje možete napraviti“, kaže Kitić.
Jedan od dvojice kućnih pivara iz Foče Slobodan Janković objašnjava da domaće pivo ima pregršt aroma, ukusa i boja, a da proizvodnja u prosjeku košta 1,5 KM po litru.
„Imamo pivo sa đumbirom, sa ljekovitim travama, sa različitim vrstama hmelja, pšenična piva, ražana piva. Svi ostanu zatečeni onim što probaju, kritike su pozitivne i ljudi su dosta zainteresovani“, kaže Janković.
On dodaje da svi kućni pivari u BiH sirovinu nabavljaju u Mostaru, te da on posjeduje opremu kapaciteta od 50 litara.
„Potrebno mi je sedam do osam časova kuvanja. Poslije toga ide primarna fermentacija koja traje 21 dan, a zatim flaširanje i dodavanje šećera za karbonizaciju, nakon čega pivo mora da odleži još petnaestak dana. U zavisnosti od stila, postoje piva koja moraju duže ili kraće da odstoje“, priča Janković.
Kućni pivar Bojan Pap iz Vukovara ovim hobijem se bavi već pet godina. „Meni su omiljena piva koja se baziraju na američkom hmelju i vuku aromu na citruse, borovinu, mango, narandžu, grejpfrut, jer su osvježavajuća i pitka, a postoji i spektar drugih piva, poput belgijskih, koja vuku na karanfiliće, korijander“, kaže Pap.
On dodaje da su druga krajnost tamna piva, kojima se može dodavati čokolada, vanilija, tako da nema ograničenja.
Kućni pivari uvjeravaju da od njihovog piva ne boli glava, te da se može piti i na sobnoj temperaturi, bez rashlađivanja, što je jedna od njegovih karakteristika.
Većina njih, za sada, proizvode samo za svoje potrebe, a Edo Mesihović , vlasnik jedne od prvih zanatskih pivara u BiH – mini-pivare „Oldbridž“ iz Mostara, smatra da je velika perspektiva za bavljenje ovim poslom.
„Mi smo registrovana pivara i pet-šest ugostiteljskih objekata kupuje pivo kod nas. Kapacitet nam je do 1.500 litara mjesečno i sve što proizvedemo se proda. Očekujem da će u BiH biti sve više komercijalnih mini-pivara, jer su sada stvorene i zakonske mogućnosti“, kaže Mesihović.
Ukus domaćeg piva iz BiH pohvalili su i kućni proizvođači piva iz Zadra.
„Odlična su i možemo reći da su u rangu sa našim. Svaka čast pivarima iz BiH“, kaže Zadranka Katja Friganović Glavan.
(www.palelive.com / Srna)
