Podrška opštine i resornog ministarstva plasteničkoj proizvodnji

7

Opština Pale je u proteklih više od godinu dana izdvojila ukupno 55.000 KM za podsticaj plasteničkoj proizvodnji, a u toku je novi konkurs za podsticaje gdje stanovnici mogu aplicirati za 15 plastenika površine 50 metara kvadratnih, rekao je danas načelnik opštine Boško Jugović.

Jugović, koji je zajedno sa predstavnicima resornog ministarstva posjetio porodicu Gačanin, koja sa plasteničkom proizvodnjom učestvuje u projektu Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede – unapređenja ruralnog preduzetništva, istakao je da je opština napravila dugoročan program da svake godine izdvoji određena sredstva za pokretanje plasteničke proizvodnje.

On je naglasio da na Palama ljudi imaju uslove za bavljenje ovom djelatnošću za vlastite potrebe i za prodaju, te dodao da će porodica Gačanin prenijeti iskustva onima koji žele da se bave plasteničkom proizvodnjom.

„Prošle godine smo dodijelili 30 plastenika gdje je opština finansirala 70 odsto, a 30 odsto krajnji korisnici. Sve smo sproveli transaprentno i svakome dali šansu da aplicira. Najbitnije jeste da smo kroz tih 30 odsto obavezali ljude da se domaćinski odnose prema tom plasteniku, jer ako ne učestvuju svojim novcem onda to zloupotrebljavaju“, rekao je Jugović novinarima.

On je naveo da je opština u toku ove godine ponovo organizovala podjelu 28 plastenika u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, koji su učestvovali sa 70 odsto novčanih sredstava, a opština sa 30 odsto.

Rukovodilac Područne jedinice Sokolac Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Jelena Mićić rekla je da je opština Pale jedna od četiri opštine koje su uključene u projekat razvoja plasteničke proizvodnje.

„Na ovom području postavljeno je 28 plastenika sa 50 metara kvadratnih površine i sistemom za navodnjavanje. Pale imaju veliki potencijal za razvoj poljoprivrede“, istakla je Mićićeva i naglasila da je plastenička proizvodnja veoma dobra za mala poljoprivredna, porodična gazdinstva jer mogu ostvariti značajne prihode.

Ona je pohvalila Opštinsku upravu koja posljednjih godina ulaže velika sredstva u poljoprivredu i navela da se Ministarstvo zbog toga i ove godine ušlo u projekat zajedničkog sufinansiranja, da bi bio obuhvaćen što veći broj korisnika.

Prema njenim riječima, savjetodavna služba Ministarstva prati ovaj projekat od početka proizvodnje do otkupa, a biznis lider firma „Bios“ iz Visokog se obavezala da otkupi sve viškove proizvoda, čime je proizvođačima zagarantovan otkup.

„Gradska pijaca na području opštine Pale predstavlja veliku šansu za poljoprivredne proizvođače da plasiraju sve proizvode. Tu su i Olimpijski centar `Jahorina`, grad Sarajevo“, navela je Mićićeva.

Mićićeva je rekla da je bitno da se opština Pale razvija i u ostalim granama, tako da imaju i malinare, ulaganje u proizvodnju mlijeka koja je nekada bila na viskom nivou, te izrazila nadu da će poljoprivreda na ovom području nastaviti da se razvija ovim tempom i da će proizvodnja biti intenzivirana.

Milada Gačanin kaže da se za plasteničku proizvodnju paradajza, krastavca, paprike odlučila jer je ostala bez posla i preporučila bavljenje ovom vrstom proizvodnje, koja sigurno može da opstane.

Ona je zahvalila za podršku načelniku opštine Bošku Jugoviću i resornom ministarstvu.

(www.palelive.com / Srna)

Прати тему
Обавијeсти мe о
7 Коментара
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Свакако подршка за сваки вид подстицаја пољопривреди у Палама, али мало је ово људи, скроз мало! Ова Мићићка рече да општина Пале у задње вријеме улаже „велика средства“ за пољопривредну производњу? Педесетак хиљада КМ годишње у пољопривреду Пала „велика средства“, срамота је то моја дамо рећи, а не тиме се хвалити? За мене и ЗЕЛЕНЕ СРПСКЕ милион-два из буџета општине на годишњем нивоу су велика средства. Пале то могу и морају учинити ради опстанка становништва на селу, мора то урадити и Соколац, Рогатица, Вишеград, Рудо, Чајниче, Пијесак, Калиновик, Трново, Србиње, Херцеговина… Ма мора цијели исток Српске, што због економски одрживог села, што због цурења становништва на БЕТОН, одакле због неразвијене привреде могу само преко границе. Исток се галопирајуће празни, препоручио бих суграђанима и посјетицима портала двије колумне Николе Лазаревића на Фронталу РС-архив. Једна је „КО ТО ТАМО НА ИСТОКУ СРПСКЕ НЕЋЕ, ИЛИ НЕ ЗНА?“ објављена прије скоро шест година. Друга, „ДА ЛИ СУ ВЛАДА И ВИШКОВИЋ ПОСЛЕДЊА ШАНСА СРЕДЊЕГ ИСТОКА СРПСКЕ?“, објављена одмах пошто је Вишковић добио мандат за састав владе Српске. У првој ћете видјети шта сам предлагао да урадимо, сви ми на истоку, од позиције, до опозиције, све у сарадњи са владом. У другој, поражавајуће чињенице после шест… Čitaj dalje »

Ovakav vid plasteničke poljoprivredne proizvodnje svakako treba podržati na području Pala iz više razloga…
Nažalost, plodovi se još uvijek ne mogu naći na gradskoj pijaci, ili u trgovinskim radnjama, a mi i dalje konzumiramo paradajz, papriku i dr. iz Turske, Albanije i drugih zemalja…

Nekada je u Palama bio upriličen izbor najbolje uređenog balkona, dvorišta, bašte…uz simbolične nagrade.
Smatram da je šteta što to i sada ne postoji, jer bi se podstakao takmičarski duh, a naš grad bi izgledao mnogo ljepši i uređeniji!

Мислим да би било фер да ми објавите коментар, много је он битан за будуће понашање и планирање рада и развоја у Палама и регији.

Поздрав Никола

Pročitao sam ove kolumne od ribara.

Čovjek je definitivno van ovog vremena. Čitajući ove kolumne, našao sam u arhivu Frontala RS više njegovih tekstova.Posebno napominjem posjetiocima portala Nikolinu kolumnu napisanu u jesen 2012 godine, kolumnu, „Kako preživjeti 2013 godinu?“

Čovjek je predvidio sve, upozorio na nevjerovatne klimatske promjene na koje su ukazivali najveći naučnici svijeta.

Nažalost, to se i desilo, suša 2013 godine, poplava 2014 godine. Predložio je tada vladi rješenje, ono se upravo odnosilo na rješavanje nasipa, uređenje zemljišta i velika ulaganja u poljoprivredu, 20% iz budžetu vlade i opština.

Da su ga tada poslušali, ne bi nam danas sela bila pusta, naš narod kupovao prskanu hranu iz uvoza, nego bi jeo zdravu domaću hranu i bilo bi na desetine hiljada seoskih domaćinstava više nego sedam godina posle.

Slavisa a znate li mozda gleda li on u dlan?
Imam nekih nedoumica.

Pročitaj PITANJE Nikolinu kolumnu“ Kako preživjeti 2013 godinu?“ na Frontalu RS pa ćeš vidjeti razlog zbog čega je predlagao da se na vrijeme odgovori nevjerovatnim klimatskim promjenama, ali i da se usput razvije poljoprivreda, sačuva selo i koristi domaća zdrava hrana, umjesto hemikalija iz uvoza.

Nema tu nikakvog dlana, samo čovjek na osnovu procjena najvećih naučnika svijete predlaže na vrijeme rješenja. Možda tebi čovjek ne odgovara, možda ti odgovaraju ovi koj su nam selo opustili, šume opljačkali,borce bez posla ostavili, mladost poslali da peru tuđe klozete po svijetu, možda si jedan od nji, pa otud tvoje licemjerno pitanje?