ВАШИНГТОН – Изгледи Републике Српске у односу на САД у будућности највише ће зависити од тога шта ће се сљедеће догодити у Украјини, јер ће Српска имати више простора за заступање својих интереса у случају одлучне побједе Русије у украјинском сукобу, изјавио је за Срну угледни амерички аналитичар и бивши дипломата Џејмс Џатрас.
Он је након инаугурације предсједника САД Доналда Трампа рекао да је прерано говорити о томе какав ће то имати утицај на Републику Српску, Србе и Балкан уопште, те да су сигнали помијешани.
Према његовим ријечима, свијет улази у нестабилан, привремен период, за који процјењује да ће трајати око пет година, можда мање, када је судбина „царства предвођеног Вашингтоном“ доведена у питање.
„Или ће се такозвани евроатлантски поредак у Европи, који спроводе НАТО и његова конкубина ЕУ, срушити након одлучне побједе Русије у Украјини или ће Москва себи дозволити да још једном буде преварена и пусти НАТО, ЕУ и бандерашку Украјину да преживе за још један дан борбе – за сада је исход неизвјестан.
Ако буде прво, прошириће се простор за Републику Српску да заступа своје интересе, заједно са интересима Србије, и за слабљење и евентуални нестанак лажне државе Косово, заједно са све независнијим правцем земаља као што су Мађарска и Словачка, којима ће се ускоро придружити други“, истакао је Џатрас.
С друге стране, наставља Џатрас, уколико се деси други сценарио, мртва рука америчке доминације у Европи преко НАТО-а ће се дуже одржати, а у том случају би Република Српска и Срби уопште остали под немилосрдним притиском под којим су од 1991. године, док пријети опасност већег рата у Европи у не тако далекој будућности.
„Што се тиче Срба /Републике Српске и Србије/ и Балкана у уопште, мора се имати на уму да готово нико у Вашингтону не размишља много о Србима или, конкретно, о Републици Српској, осим неколико званичника којима је тај мали дио свијета задатак.
Они су готово сви `манихејци`, нулти збир фанатика са ставом да су Срби лоши, који могу само да размишљају у смислу натјеривања Срба у `евроатлантску кутију НАТО-а и ЕУ`, што значи `поништавање` Срба, јачање атрибута `државности` такозваног Косова и вршење притиска на Србију и њено одвраћање од оријентације ка Русији, Евроазији и БРИКС-у и усмјеравање ка потчињености евроатлантском кампу“, навео је Џатрас.
Према његовим ријечима, једини дјелимични изузетак била је „фарса од `косовског пројекта` Ричарда Гренела“ током првог Трамповог мандата, али само зато што је Гренел умислио да би то било добро политичко доказивање по шаблону преговора о Споразуму из Кемп Дејвида, који су 1978. године потписали египатски предсједник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин, након 12 дана тајних преговора у Кемп Дејвиду.
„Видјели смо како је то испало“, рекао је Џатрас.
Џатрас је оцијенио да је главно питање да ли Трамп намјерава да удаљи САД од мисије униполарне доминације цијелим свијетом ка задатку осигуравања директних и ограничених америчких националних интереса у мултиполарном свијету у којем се поштују сфере интереса других сила, прије свих Русије и Кине.
„То ће у великој мјери зависити од тога какве људе именује у своју администрацију. До сада је, очекивано, већина њих лоша – нарочито државни секретар Марко Рубио – али има и неколико добрих, чија имена би најбоље било не помињати“, навео је Џатрас.
Коментаришући Трампов говор на инаугурацији, Џатрас је напоменуо да оно што је говорио амерички предсједник у већој мјери указује на његову жељу да се креће у другом правцу, ка политици заснованој на националним интересима, али да је нагласио „изузетну“ природу САД, што усмјерава на прекомјерне привилегије које су САД тражиле у односу на друге силе након распада Совјетског Савеза.
(www.palelive.com / Срна)