Огласи
БЕОГРАД – Српско историјско друштво саопштило је да је сваким даном све сигурније да албанске власти на Косову и Метохији, не само да више не желе мир и суживот са Србима и осталим мањинама, већ настоје да избришу сваки траг српског постојања.
Из Друштва су поручили да су дубоко узнемирени због ограђивања темеља манастира Богородице Хвостанске без консултације са Епархијом рашко-призренском и навели да Албанци раде „по добро познатом, али модификованом, рецепту: трећину срушити, а две трећине присвојити“.
Они су указали да власти у Приштини, „иначе велики љубитељи антике“ примјењују стари римски обичај брисања из колективног сјећања – damnatio memoriae.
Указано је да су насртају на остатке манастира Богородица Хвостанска претходили насртаји на вјерске објекте Српске православне цркве /СПЦ/ у Ракитници, Винарцу, Стрмцу и својатању манастира Грачаница и цркве Богородице Љевишке у приштинским медијима.
Наглашано је да манастир Богородице Хвостанске носи српски национални, вјерски и етнички карактер, а да се албански допринос у историји овог, слично као и у случају осталих цркава и манастира на Косову „састоји само у разношењу грађевинског материјала из манастирског комплекса, посебно његових мермерних и надгробних плоча, које су коришћене потом у изградњи албанских кућа и амама у околини Истока, као и самих сеоских џамија у оближњим селима Врело и Студеница“.
„Данас смо у ситуацији да су албанске власти остатке манастира Богородице Хвостанске преко ноћи опасале оградом и жицом, са информативном таблом само на албанском језику на којој нема ни речи о српском и православном карактеру овог локалитета“, подсјећају из Српског историјског друштва.
Они су поставили питање, од кога то чувају албанске власти Богородицу Хвостанску, да ли од оних који су палили и рушили цркве и манастире на Косову марта 2004. године?
Из друштва су апеловали стручну јавност у земљи и иностранству, као и међународне организације, да реагују на ово насилно прекрајање историје, уништавање културног и духовног насљеђа СПЦ и тихи егзодус српског народа са Космета који спроводи албанска власт у Приштини.
„Уједно, опомињемо да ћемо, ако не реагујемо, бити сведоци брисања из колективног сећања једног народа и његове вишевековне културе“, закључено је у саопштењу.
Оригинална манастирска црква је подигнута почетком 13. вијека на темељима старије византијске базилике из 6. вијека.
Од оснивања Српске аутокефалне цркве 1219. године, манастир Богородице Хвостанске је био сједиште једне од седам оригиналних епископија самосталне српске цркве, да би у другој половини 14. вијека у домаћим и страним изворима манастир постао сједиште Хвостанске митрополије.
(www.palelive.com / Срна)
