Огласи
СОКОЛАЦ – Феномен хајдучије био је важна појава у оквиру ослободилачких борби срског народа, акција и иницијатива вођених против вишевјековне турске окупације, рекао је Срни Будимир Алексић из Историјског института Универзитета у Црној Гори.
Алексић, који је предсједавао данашњим научним скупом „Хајдуци у српској историји и памћењу“ одржаном у порти манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији, истакао је да је хајдучка традиција веома присутна у српском народу.
Он је нагласио да је веома важно да је овај скуп организовала најзначајнија и најстарија научна институција српског народа Матица српска.
„Природно је да је научни скуп одржан на Романији, хајдучкој гори која је ушла у нашу поезију и културу као постојбина Старине Новака, једног од најистакнутијих српских хајдучких харамбаша“, истакао је Алексић.
Он је подсјетио да су истакнуте харамбаше са простора Црне Горе и Херцеговине, попут Лазара Пецирепа, Никаца од Ровина, Вука Томановића, Вука Мићуновића, Баје Пивљанина и Мијата Томића „дејствовали на просторима српске Херцег-Босне“.
Алексић је рекао да ће организатору овог скупа предложити да се о хајдуку Мијату Томићу организује посебан научни скуп на коме ће се доказати његов идентитет, с обзиром да га присваја хрватска историографија.
„То што ради хрватска историјографија представља крађу српског историјског насљеђа“, истакао је Алексић и додао да је ријеч о политичким претензијама.
Алексић је на данашњем скупу говорио о хајдуку Лазару Пецирепу који је водио порујекло са простора Источне старе Херцеговине која се данас налази у Црној Гори.
О хајдуцима у српској историји говорили су најзначајнијиј српски истраживачи из области друштвених и хуманистичких наука Нада Трифковић, Жарко Лековић, Радован Пилиповић, Бошко Бранковић, Љиљана Стошић, Будимир Алексић, Миливој Бајшански, Јован Делић, Бошко Сувајџић, Милан Мицић, Милена Кулић, Драган Драгомировић, Драженко Ђуровић и Раденко Шћекић.
Организатор научног скупа „Хајдуци у српској историји и памћењу“ је Матица српска, која ће припемити и објавити други тематски зборник у којем ће се наћи 14 радова који су данас представљени и још три додатно приложена.
(www.palelive.com / Срна)
