Андрићева награда Гурни и Радојчићу биће уручена на Видовдан

БЕОГРАД – Књижевна „Велика награда Иво Андрић“, коју дод‌јељује Андрићев институт, добитницима ће бити уручена на Видовдан, 28. јуна, у Андрићграду, најавио је данас прослављени режисер и директор Андрићевог института Емир Кустурица.

Добитник „Велике награде Иво Андрић“ за животно д‌јело је нобеловац, британски писац танзанијског поријекла Абдулразак Гурна, а за књигу године српски пјесник и филозоф Саша Радојчић за д‌јело „Тобоган“ у издању Културног центра Нови Сад, сапштио је данас жири на конференцији за новинаре у Београду.

Кустурица је изразио задовољство што се уз име нобеловца Иве Андрића придодају и други лауреати и велики писци.

Он је додао да се покушава да Андрићев институт буде топао дом за писце свијета, те напоменуо да је ово једина награда у Србији која се дод‌јељује и странцима, поред оних који пишу на српском језику.

Кустурица је навео да Андрићев институт ову награду већ други пут дод‌јељује неком Нобеловцу /први је био Петер Хандке/.

„То је велико задовољство да можемо велике писце да угостимо у једином граду у свијету посвећеном једном нобеловцу“, истакао је Кустурица.

Говорећи о Гурни, Кустурица је рекао да је колонизација од 17. вијека до данас, о којој пише Гурна, играла велику улогу, али да се сада дешава у Африци обртни моменат у коме низ афричких земаља тражи помоћ од пријатеља да се извуку из загрљаја колонизатора о којима говор Гурна, а који су на тој територији извршили велики геноцид.

Он је подсјетио да је белгијски краљ Леополд убио 11 милиона људи у Конгу, те да је у Руанди нестало у геноциду 800.000 људи, насупрот страдању које је посебно повезано са резолуцијом о Сребреници.

„Африка на срећу свих нас мијења свој статус и постаје нова територија са новим циљевима и аутономним идејама. А Гурна је један од тих светионика коју су нам расвијетлили пут“, рекао је Кустурица.

Говорећи о геноциду, он је рекао да никада Индијанац није направио филм о Индијанцима, него су бијелци са горчином правили филмове о Индијацима, о Ајванхоу, али никада то није ушло у срж идеје како су заправо Индијанци страдали, гд‌је се говори да је број убијених близу стотину милиона.

Он је рекао да је британска цивилизација извела незапамћен геноцид на територији Сјеверне Америке.

Кустурица је додао да се код нас није одомаћила та идеја да Африка пролази кроз најдрастичнији период свог постојања, те да је то данас територија на којој се рјешавају загонетке везане за колонизаторе и за колонизацију у цјелини.

Он је подсјетио да је некадашња Југославија била несврстана земља, а данашњи простори су наводно прозападни и проевропски, те упитао да ли смо ми југоисточни коридор НАТО пакта или аутономна земља са историјом за дивљење?

О награђенима су говорили и чланови жирија Слађана Илић, која је прочитала образложење жирија, те Мило Ломпар и Желидраг Никчевић.

Ломпар је указао на сличности Гурне са Ивом Андрићем, наводећи да и Гурна пише о испреплетеном свијету, култури, религији и традицији као и Андрић, и о животу људи, њиховим занатима у различитим животним околностима.

Он је навео да је за обликовање Гурниних ликова важно осјећање страха, те да у својим д‌јелима помиње физички осакаћене ликове, као и да се нека племена стављају на страну својих колонизатора.

Ломпар је рекао да ова награда има мисаону, мотивациону, емотивну и лирску оправданост и повезаност Гурне са унутрашњим свијетом Андрића.

Никчевић је рекао да награда окупља писце данашњице, те да Гурна фином иронијом разара колонијални дискурс.

Он је за добитника награде Сашу Радојчића рекао да је поета у најбољем смислу и да има призвук андрићевског свијета умјетности.

„Велику награду Иво Андрић“ утемељио је Андрићев институт 2015. године на иницијативу Емира Кустурице, а дод‌јељује се у Вишеграду од 2016. у част српског и југословенског књижевника Иве Андрића.

Награда се дод‌јељује у двије категорије – за животно књижевно стваралаштво које представља укупни допринос књижевности и култури и за најбољу књигу објављену у Републици Српској и Србији током године.

Досадашњи добитници ове награде за животно д‌јело су Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Ју Хуа, Горан Петровић два пута заредом, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић и Сандро Веронези.

Добитници награда за најбољу књигу до сада су српски писац Владимир Кецмановић за д‌јело „Осама“, руски писац Захар Прилепин за књиге „Обитељ“ и „Седам живота“, српски писац и музичар Бора Ђорђевић за „Пусто острво“, писац из Републике Српске Рајко Петров Ного за д‌јело „Сонет и смрт“.

Награду за најбољу књигу добили су и руска књижевница Јахина Гузељ за књигу „Ђеца Волге“, аустријски нобеловац Петер Хандке за „Други мач“, руски писац Јевгениј Водолазкин за књигу „Бризбејн“ и српски писац Енес Халиловић за д‌јело „Секвоја“.

(www.palelive.com / Срна / Фото: ГС)