БЕОГРАД – Историчар Милош Ковић изјавио је Срни да би било добро да Београд добије велики меморијални центар посвећен жртвама геноцида над српским народом у 20. вијеку, како су то урадили Јермени и Јевреји.
Ковић је, поводом недавног потписивања Споразума Републике Српске и Србије о изградњи меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама у Доњој Градини и Београду, оцијенио да је крајњи час да се озбиљно приступи развијању културе сјећања о геноциду над српским народом у 20. вијеку, истичући да је то ствар „основног физичког опстанка“ српског народа у будућности.
„За разлику од јерменског или јеврејског народа, српски народ је претрпео геноцид неколико пута у 20. веку. У Првом светском рату, у Другом светском рату, а све је више тумачења да се оно што се догодило у Одбрамбено-отаџбинском рату, али и на територији Хрватске, а нарочито Косова и Метохије, може назвати геноцидом над српским народом“, нагласио је Ковић.
Он је истакао да је посљедњи час да се овом послу приступи на озбиљан начин – уз поштовање историјске науке.
„Не сме се дозволити да оно што се ради и што ће се чинити буде под утицајем најновијег таласа ревизионизма над историјским чињеницама, укључујући и умањивање броја српских жртава у логору Јасеновац и на другим стратиштима из Другог светског рата“, упозорио је Ковић, који је професор на Филозофском факултету у Београду.
Он сматра да је добра идеја да меморијални центри буду исти у Доњој Градини и у Београду, али и да би ваљало размислити о томе да Београд добије један велики центар који би свједочио о геноциду над српским народом, јер је премало тога у уџбеницима историје и споменика који подсјећају на то.
Ковић указује да је потребно да се у јавном мњењу и у Републици Српској и у Србији развије свијест о томе да је српски народ чак и прије 20. вијека био осуђен на уништење, а да се томе приступило „у нашем времену, у 20. веку“.
„Видимо да се то наставља и у 21. веку, јер у току су покушаји коначног уништења српског народа на Косову и Метохији и поништења Републике Српске, а наравно и асимилације српског народа у Црној Гори, Хрватској и Северној Македонији“, упозорава Ковић.
Он истиче да је крајњи час да се приступи изградњи културе сјећања о геноциду над Србима.
„То није само ствар академског интересовања, то је ствар основног физичког опстанка нашег народа у будућности. Било би добро да Београд добије један велики центар који би био посвећен страдалим у геноциду над српским народом онако као што то раде јеврејски и јерменски народ“, поручио је Ковић.
Предсједник Владе Српске Радован Вишковић и премијер Србије Ана Брнабић потписали су 4. августа у Бањалуци Споразум о изградњи два меморијална центра посвећена јасеновачким жртвама, и то у Доњој Градини и Београду.
У документу је изражена опредијељеност да ради његовања културе сјећања на жртве усташког геноцида под окриљем нацистичке НДХ чији врхунац представља систем концентрационих логора Јасеновац, буду изграђена два меморијална центра, и то у Доњој Градини, као мјесту страдања на којем су вршене егзекуције, мучења и злостављања и у Београду, као главном граду Србије.
Потписници су се обавезали да ће обезбиједити услове да се центри изграде у складу са највишим стандардима и да буду достојни сјећања на жртве Јасеновца, као и да ће споменици у Доњој Градини и у Београду бити истог изгледа.
Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је убијено 20.000 дјеце.
Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била
највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.
(www.palelive.com / Срна / Фото: Архива/Политика )