Доласком јесени почиње и сезона бербе гљива, а на нашим просторима једна од најпопуларнијих врста за брање је вргањ (Boletus edulis). Овај јединствени дар природе представља симбол богате гљиварске културе која у многим регионима траје већ вијековима.

Иако је ова сезона гљива почела нешто касније због суше, вргањи су сада ту, спремни да украсе трпезе љубитеља природних укуса.

Краљ шумских гљива

Вргањ, познат и као „крунисани краљ гљива“, једна је од најцјењенијих врста у гастрономији. Ова врста гљива карактерише се снажним и меснатим стаблом, те великим шеширом који је препознатљив по браон боји и баршунастој текстури. Вргањ је поријеклом са сјеверне хемисфере и расте у симбиози са дрвећем попут бора и храста. Његов латински назив, Boletus edulis, указује на његову изузетну јестивост, а његов укусан, орашасто-сладолики укус чини га омиљеним у многим свјетским кухињама.

Историјски гледано, вргањ је одувијек био на високој цијени, како у краљевским кухињама, тако и међу обичним људима. Он се одлично слаже са разним јелима, било да је свјеж, сушен или конзервиран. У традицији многих народа, ова гљива је сматрана деликатесом, а њено сакупљање је често било породична активност која се преносила с генерације на генерацију.

Берба вргања у Европи: Ко су највећи гљивари?

Европа је континент са дугом традицијом сакупљања гљива, али постоје значајне разлике између нација када је ријеч о обиму бербе и култури гљиварства. Неки од највећих љубитеља гљива у Европи су Италијани, Пољаци, Руси и Чеси, гдје је гљиварство саставни дио културе и обичаја.

• Италија: Италијани су страствени гљивари, а вргањи су једна од њихових омиљених врста. Италијанска кухиња слави вргањ у специјалитетима попут risotto ai funghi (рижото са гљивама) и pasta ai funghi porcini (паста са вргањима). Италија годишње убере на хиљаде тона гљива, што укључује и велике количине вргања, који су популарни и на извозном тржишту.
• Пољска: Пољска је позната по својим густим шумама богатим гљивама. Пољаци су страствени сакупљачи, а вргањи су незаобилазни на њиховим трпезама. Према неким истраживањима, Пољска је један од највећих произвођача и извозника вргања у Европи. Популарни рецепти укључују пирогие са гљивама и јела од дивљачи с вргањима.

• Чешка: У Чешкој се сваке године организују фестивали гљива, а вргањ заузима посебно мјесто у њиховој кухињи. Чеси воле да сакупљају гљиве, а њихова кухиња обилује разним специјалитетима попут чорби, гулаша и слатких палачинки са гљивама.
• Русија: У Русији се гљиварство сматра националним спортом. Вргањи су једна од најцјењенијих врста, а руска кухиња позната је по разним јелима у којима доминирају гљиве, од супа до пирога. Руси годишње сакупе невјероватне количине гљива, које конзумирају свјеже, али и у маринираним и сушеним облицима.

Специјалитети од вргања: Најбољи укуси шуме

Вргањ је једна од најсвестранијих гљива када је ријеч о кувању. Може се припремати на безброј начина – свјеж у салатама, пирјан као прилог месу, у сосовима, чорбама, па чак и у пецива и тјестенинама. У различитим земљама, вргањ је дио националних специјалитета:

• Италијански рижото са вргањима: Ово је један од најпознатијих италијанских рецепата са вргањима. Њежна арома гљива у комбинацији са кремастим рижотом ствара савршен спој укуса.
• Пирјани вргањи са путером и бијелим луком: Ово је једноставан, али врло укусан начин да се припреми вргањ, који открива пуни спектар његових арома.

• Чорба од вргања: У многим европским кухињама, чорба од вргања је традиционално јело које се служи током хладнијих мјесеци. Сушене гљиве дају посебну дубину укуса.

Међу бројним специјалитетима, сушени вргањи су посебно цијењени, јер сушењем задржавају своју арому и могу се користити током цијеле године. У региону Балкана, често се спремају у гулашима и као прилог уз месо.

Откуп гљива и извоз: Ко купује вргањ?

У нашој земљи, сакупљање и продаја вргања је важан дио економије домаћинстава током јесење сезоне. Велике количине свјеже убраних гљива се откупљују и извозе у земље Европске уније, гдје се користе у врхунским ресторанима за гастрономске специјалитете.

Фирме које се баве откупом и прерадом вргања углавном их суше, пакују и продају као деликатесе. Италија, Француска и Њемачка су највећи купци наших вргања. У овим земљама, вргањи се користе у различитим производима – од сувих мјешавина за супе до висококвалитетних сосова и пасти.

На тржишту постоји и велики број брендова који се специјализују за производе од вргања, попут италијанских фирми које пакују сушене гљиве или производе готове сосове и пасте на бази ове деликатесне гљиве. Финални производи од вргања често се налазе на полицама гурманских радњи широм свијета.

Здравствени бенефити гљива: Злато из шуме

Вргањи нису само укусни, већ су и изузетно здрави. Богати су протеинима, влакнима, витаминима Б комплекса, витамином Д и минералима као што су селен и калијум. Ове гљиве су низакокалоричне, што их чини идеалним за уравнотежену исхрану. Њихова конзумација може помоћи у побољшању имуносистема и смањењу упала у тијелу.

Истраживања су показала да гљиве попут вргања имају антиоксидативна својства, што значи да могу помоћи у борби против слободних радикала у организму. С обзиром на то да су природан извор витамина Д, могу бити корисне и за одржавање здравља костију.

Могућности брендирања: Вргањ као национални производ?

С обзиром на квалитет наших вргања и дугу традицију њиховог сакупљања, постоји могућност да се овај производ брендира као национални специјалитет. Јела попут гулаша са вргањима или чорбе од вргања могла би постати дио гастрономске понуде која би привукла туристе. Ово би могло довести до стварања националног бренда који би промовисао не само гљиве, већ и културу и традицију сакупљања гљива на нашим просторима.

Постоје примјери из других земаља гдје су локални производи попут вргања добили заштићену ознаку поријекла, што им је омогућило да се издвоје на глобалном тржишту. Оваква иницијатива могла би подстаћи и економски развој руралних подручја, гдје је сакупљање гљива важан извор прихода.

Очување шума за здраву будућност гљиварства

Вргањ није само гастрономски деликатес, већ и симбол здраве животне средине и одрживог начина живота. Очување шума, које су дом ове вриједне гљиве, има кључну улогу у заштити биодиверзитета и борби против климатских промјена. Бранећи шуме од уништавања, истовремено штитимо природна станишта вргања и осигуравамо да и будуће генерације могу уживати у њиховим благодетима. Стога је важно да гљиварство остане одрживо, а заједнице које се баве сакупљањем наставе да његују дубоко поштовање према природи која нас сваке године обрадује овим плодовима.

У свијету гљиварства, вргањ је неприкосновен краљ, а његова културна и економска важност наставља да расте. Са својом јединственом аромом и бројним здравственим бенефитима, ова гљива представља прави дар природе. Уз могућности за брендирање и промоцију на међународном тржишту, вргањи имају потенцијал да постану један од симбола наше гастрономске понуде.

(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир)