Бранковић: Бесједа о Чајничком јеванђељу је бесједа о Србима

Бесједење о средњовјековним писаним споменицима и Чајничком јеванђељу јесте бесједење о Србима, српским темељима, традицији, идентитету, историји и српској култури у цијелости, изјавио је генерални секретар Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Драго Бранковић отварајући у Источном Сарајеву Међународни научни скуп „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавања Чајничког јеванђеља“.

Бранковић је истакао да је значај научног скупа, у организацији АНУРС и Митрополије дабробосанске, у томе што долази баш у вријеме када се у БиХ покушава извршити ревизија историје, мијењање и фалсификовање историјских извора, присвајање српских споменика културе.

„Покушава се стварати нова псеудоисторија. Све се то чини да би се угрозио српски идентитет, препознатљив по српском језику, ћириличком писму, Српској православној цркви /СПЦ/, народној књижевности и другим облицима духовног стваралаштва нашег народа“, рекао је Бранковић.

Он је изразио жаљење што покушаји историјског ревизионизма нису заобишли ни поједине посланике науке у БиХ, истичући да је и то један од разлога за одржавање оваквих научних скупова на којима се жели афирмисати истинита историја српског народа.

Учесницима скупа Бранковић је зажелио успјешан рад, у име промишљања, тумачења и афирмисања објективних историјских чињеница о српским средњовјековним споменицима Босне и Хума у чијем средишту се овом приликом налази Чајничко јеванђеље, рукописно и сачувано на просторима историјске Босне.

Он је подсјетио да је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом прије двије године предложио предсједнику АНУРС Рајку Кузмановићу да се припреми и организује међународни скуп о теми српских сакралних средњовјековних споменика из Босне и Хума, а међу њима свакако о Чајничком јеванђељу.

„Ту иницијативу подржало је и највише руководство Републике Српске, а Републички секретаријат за вјере у њихово име обезбјеђивао је неопходне претпоставке за припрему и одржавање овог скупа. За нешто мање од двије године упорног и веома одговорног рада Научног и Организационог одбора одржавамо по много чему веома значајан научни скуп за Србе и Републику Српску“, рекао је Брамковић.

Он је нагласио да је скуп, који је данас почео у Источном Сарајеву, нити почетак нити крај научних размишљања о српској писаној баштини са простора западно од Дрине.

„Писано насљеђе средњовјековног периода афирмисано је кроз бројне издавачке пројекте, поменимо овом приликом часопис `Грађа о прошлости Босне` у којем је до сада објављено више од 130 радова са више од 200 обрађених докумената босанских владара и разнородних и нотарских аката у средњовјековној Босни“, рекао је Бранковић.

Он је посјетио и да су Српска академија наука и умјетности /САНУ/ и АНУРС заједнички приступили реализацији петогодишњег истраживачког пројекта под називом „Црквенословенски споменици српски из Босне и Хума 13-18. вијек“.

„Резултати тог пројекта вјерујемо да ће омогућити одржавање још научних скупова битних за очување и развијање идентитета српског народа, а толико значајно очување културно-историјске баштине нашег народа“, поручио је Бранковић.

Према његовим ријечима, научна промишљања о српским средњовјеквоним споменицима, посебно о Чајничком јеванђељу, указује да је ријеч о комплексној и још увијек недовољно проученој области научног истраживања.

„Његова сложеност детерминисана је временским, просторним, културним, духовним и историјским димензијама, стога је овај скуп укључио велики број аутора из наше земље из већег броја научних дисциплина. Скуп има међународни, али и мултидисциплинарни карактер“, рекао је генерални секретар.

Он је навео да не треба посебно истицати да средњовјековни писани и клесани рукописним и штампани споменици Босне и Хума имају велику културну, историјску и универзалну људску вриједност не само за Републику Српску и Србију и за српски народ у цјелини, већ и за словенске и друге цивилизацијске народе.

„Српски средњовјековни споменици из историјске Босне су дио српске културно-историјске традиције и представљају значајан удио српског културног насљеђа. СПЦ је много вјекова била средиште и сјециште не само почетне писмености у манастирима и манстирским школама него и у образовању и култури у рекло би се цјелини“, додао је Бранковић.

Трећи научни скуп „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља“ са међународним учешћем, организују Митрополија дабробосанска и АНУРС трајаће до нед‌јеље, 8. октобра.

У Научном одбору су академици Бранко Летић, Анатолиј Аркађевич Турилов, Јасмина Грковић Мејџор, професори Јанис Тарнанидис, Владислав Топаловић, Јелица Стојановић, Виктор Савић и Зорица Никитовић.

Топаловић: Чајничко јеванђеље непобитно припада СПЦ

Стручна јавност још има шта да каже о Чајничком јеванђељу, рукопису који непобитно припада Српској православној цркви /СПЦ/, изјавио је декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Владислав Топаловић.

„Окупили смо се данас на овом научном међународном скупу посвећеном српском средњовјековном писаном насљеђу, конкретно Чајничком јеванђељу, библијском рукопису, који је био мање познат широј јавности, али је стручној итекако познат“, рекао је Топаловић новинарима у Источном Сарајеву током научног скупа „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља.

Он је нагласио да су се на научном скупу окупили еминентни слависти, историчари и теолози који ће из више углова освијетлити све научне проблеме везане за величанствени средњовјековни текст Чајничко јеванђеље.

Кад је ријеч о ревизији историје и присвајању српске културе Топаловић је истакао да је у протеклом периоду СПЦ била мета одређених спекулација у вези са Чајничким јеванђељем.

„Непобитна је чињеница да је Чајничко јеванђеље нешто што припада СПЦ. Она је власник тога рукописа који јој традиционално припада. То је текст који се само у СПЦ – у користи у богослужбене сврхе“, додао је Топаловић.

Трећи научни скуп „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља“ са међународним учешћем организовали су Митрополија дабробосанска и Академија наука и умјетности Републике Српске.

Скуп траје до нед‌јеље, 8. октобра.

Никитовић: Стално доказивање припадности српском културном кругу

Припадност српском културном кругу на овим просторима никада се није подразумијевала него се увијек морала изнова доказивати, рекла је данас у Источном Сарајеву професор на Филолошком факултета Универзитета у Бањалуци Зорица Никитовић.

Она је у уводном обраћању на Трећем научном скупу „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља“ истакла да је јачање културних д‌јелатности од егзистенцијалног значаја за опстанак сваког народа.

„Свака национална култура је утемељена у својој традицији, у њој су наши коријени, наш живот. На овим просторима припадност српском културном кругу никада се није подразумијевала и увијек се морала на оштрој ивици духовног опстанка изнова доказивати. Па, чак и након свих дешавања крајем 20. вијека ова доказивања нам изгледају као судбина“, нагласила је Никитовићева.

Она је подсјетила да је први скуп одржан у Вишеграду, а други у Требињу.

„Има симболике у томе да се овај научни скуп одржава на посједу великашког рода Павловића који се налазио на подручју данашњег Источног Сарајева. Недалеко одавде на брду Павловац, у средњовјековној жупи Тилава, између Лукавице и Касиндола своју историјску стражиловску службу над српским родом врши некропола Павловића и гроб кнеза Павла Раденовића који потиче из 1415. године“, навела је Никитовићева.

Према њеним ријечима, 90 одсто најважнијих локалитета земље Павловића налази се на територији Републике Српске, тако да се овај скуп практично одржава у језгру земље Павловића.

Никитовићева је у име Научног одбора скупа, чији је члан, изразила захвалност Академији наука и умјетности Републике Српске што су препознали значај теме којом се бави скуп и уврстили га у обиљежавае јубилеја 30 година од настанка Академије.

Она је навела да је скуп посвећен српској историји, историји српског језика, историји књижевности, писма и умјетности ове године окупио 40 учесника из шест држава и 22 институције.

Трећи научни скуп „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља“ са међународним учешћем, организују Митрополија дабробосанска и АНУРС трајаће до нед‌јеље, 8. октобра.

У Научном одбору су академици Бранко Летић, Анатолиј Аркађевич Турилов, Јасмина Грковић Мејџор, професори Јанис Тарнанидис, Владислав Топаловић, Јелица Стојановић, Виктор Савић и Зорица Никитовић.

Мејџор: Чајничко јеванђеље писано српско-славенским језиком

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Чајничко јеванђеље је писано српско-славенским језиком, изјавила је редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Јасмина Грковић Мејџор.

„Оно што могу да закључим и на шта указују и нека друга истраживања, Чајничко јеванђеље је писано српско-славенским језиком, дакле српском редакцијом старословенског језика, црквено-словенском варијантом црквено-словенског језика. Према истраживањима која сам спровела на плану синтаксе, они чине саставни дио шире црквено-словенске и српско-словенске писмености Рашке, Хума и на ширем словенском плану, такође“, рекла је Мејџорова новинарима.

Мејџорова, која је и редовни члан Српске академије наука и умјетности /САНУ/, је на Трећем научном скупу „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља“ са међународним учешћем у Источном Сарајеву, говорила о језичком аспекту и синтакси Чајничког јеванђеља, што до сада у толикој мјери није проучавано.

Према њеним ријечима, циљ истраживача из Републике Српске и Србије који учествују на научном скупу у Источном Сарајеву јесте да се што пажљивије испита рукописно, језичко и културно-историјско насљеђе средњовјековне Босне и Хума, јер о томе још нема довољно системских и систематичних истраживања.

Она је истакла значај овог научног скупа, наводећи да представља прилику да се обухвате и нека друга питања у вези са средњовјековним писаним насљеђе Босне и Хума.

Трећи научни скуп „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља“ са међународним учешћем организовали су Митрополија дабробосанска и Академија наука и умјетности Републике Српске.

Скуп траје до нед‌јеље, 8. октобра.

(www.palelive.com / Срна)