Ћосић: За злочин нико није одговарао, мјесто страдања никад није обиљежено

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је данас да за злочин над војницима ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву нико није одговарао, а што је најтужније, мјесто страдања никада није обиљежено.

Ћосић је навео да је злочин у некадашњој Добровољачкој један од првих трагичних догађаја у ратном периоду од 1992. и 1995. године, када су страдали војници бивше ЈНА који су се у мирнодопској формацији повлачили из Сарајева, из друге војне области.

„Људи који су овд‌је нападнути били су на камионима, нису имали намјеру никога да нападну, нису представљали никакву пријетњу било коме. Бројна су мјеста страдања у цијелој БиХ која нису обиљежена“, изјавио је Ћосић новинарима у Сарајеву.

Он је истакао да није добро да људи долазе у Сарајево да обиљеже мјесто страдања под полицијском пратњом и да су улице блокиране.

„Ако немамо нешто што подсјећа на вријеме у којем су људи страдали, бојим се да ћемо доћи до ситуације да ће сјећање на то изблиједити, а јако је опасно кад сјећање блиједи. То рађа неке нове лоше духове који опет могу довести до неких трагичних дешавања“, рекао је Ћосић.

Он је навео да му је жао као човјеку који живи у Источном Сарајеву, а рођени је Сарајлија, што мора доћи у Сарајево под полицијском пратњом и што на данашњем обиљежавању нема градоначелника Сарајева, нити премијера Кантона Сарајево.

„Жртва је жртва, ма каква да је и мислим да ако желимо било шта добро у овој земљи, морамо да признамо жртве. Није проблем ни да их пребројавамо, али у сваком случају није добро да једно мјесто страдања нема своје обиљежје, јер ће по томе испасти да нико није страдао, да се ништа није десило. За овај злочин нико није одговарао“, подсјетио је Ћосић.

Он је рекао да су данас у Сарајево дошли људи који су у тадашњем нападу у Добровољачкој улици рањени, на које је пуцано и који нису никога нападали.

„Не знам да ли постоји неки доказ да су људи из те мирнодопске формације, војници бивше армије заједничке државе, на неког пуцали, да су неког нападали. Мислим да је било договорено да се они повуку у мирнодопској размјени. Надам се да ће доћи вријеме када ћемо овд‌је моћи доћи сасвим нормално и да ће ово мјесто страдања бити обиљежено на адекватан начин, да знамо да је ту неко изгубио живот, како се то никад не би поновило“, рекао је Ћосић.

Савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић изјавио је да велики број припадника полиције данас присутан, што изазива посебно ружан осјећај и да то није случај када се обиљежавају годишњице страдања на простору Републике Српске.

Он је нагласио да се мора стварати амбијент у коме ће се моћи нормално доћи на мјесто обиљежавања страдања, како у Добровољачкој, тако и на другим мјестима.

„Да тражимо сви заједно да одговарају сви они који су чинили злочине. У том правцу, ако желимо да живимо у овој заједничкој држави потребно је више искрености, повјерења и без одређених повлачења мимо сагласности Предсједништва БиХ гд‌је појединци иступају као слободни стријелци. Неће нас то водити ни у какво помирење него ће се још више заоштравати односи, а судбина је да живимо на овим просторима“, рекао је Томић.

Учесници обиљежавања 32 године од злочина над војницима ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву положили су цвијеће и прислужили свијеће за све страдале на мјесту злочина, уз јаке мјере обезбјеђења.

Претходно, у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву служен је парастос поводом обиљежавања 32 године од злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву 1992. године које су починиле муслиманске паравојне формације.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и „Зелених беретки“, међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

(www.palelive.com / Срна)