Огласи
Четвртог дана „Арт феста“ публика је имала прилику да погледа филмове „Маестро Ракитин“ и „Макса – од шибицара до краља“. Пројекцијама ових филмова завршен је четврти по реду „Арт фест“ – Фестивал филма о уметности и уметницима.
„Маестро Ракитин“ документарни филм Бошка Милосављевића, прича је о руском редитељу Јурију Љвовичу Ракитину који је због бољшевичке револуције емигрирао у Србију и постао незаобилазан дио њене позоришне историје. Његови ученици били су неки од најзначајнијих редитеља и глумаца са ових простора. Наратор текста у филму „Маестро Ракитин“ је глумац Милош Биковић, а Ракитинове цитате изговара глумац Милан Цаци Михајловић.
Након бољшевичке револуције, Ракитин напушта Русију и на позив Милана Грола, управника Народног позоришта у Београду улази 1921. године у свијет српског позоришта у којем ће остати до краја свог живота. У тим веома мукотрпним почецима рада на српским просторима, сарађивао је са редитељем Михаилом Исајловићем.
Између два рата, режирао је 90 драмских дела (трагедије, водвиље, комедије) и 8 опера. Ракитин је све до 1947. режирао у београдском Народном позоришту, али је гостовао и у Скопљу (1922/23) и у Сарајеву (1923/24). За вријеме Другог свјетског рата, био је тешко болестан, због чега је лежао више од двије и по године. У том периоду режирао је само двије представе. Након рата, због одређеног идеолошког неслагања, на иницијативу Велибора Глигорића, Ракитину је 1946. одузета режија Кола мудрости двоја лудости Островског и бива пензионисан као неподобан.
Наредне сезоне (1947/48) Ракитин је реактивиран и постављен за сталног редитеља Српског (тада Војвођанског) народног позоришта у Новом Саду, у којем остаје до смрти, 1952. године. У том периоду (1947—1952) поставио је на сцену десет представа.
„Макса – од шибицара до краља“ је документарни, дугометражни филм о умјетности и судбини глумца Драгана Максимовића – Максе, у режији Горана Мусића и Мирослава-Бате Петровића.
Драган Максимовић рођен је 7. фебруара 1949. године у Подујеву. Глумачку каријеру започео је у Народном позоришту гдје је 1971. године дебитовао у представи Мајка храброст и њена деца. Популарни Макса је после тога остварио више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији. Позориште му је посебно било драго, ту је оживио бројне ликове у представама Сарајевски атентат, Мандрагола, Лењин, Стаљин, Троцки, Косовска хроника, Рибарске свађе, Суђење госпођи Бовари, Дуго путовање у ноћ.
Провео је неколико мјесеци у Паризу радећи са енглеским позоришним и филмским редитељем Питером Бруком, стекавши тако једно „снажно искуство“. Круна те сарадње био је филм „Сусрети са изузетним људима“ (Meetings with Remarkable Men) из 1979. године, гдје је тумачио главну улогу. Играо је јерменског филозофа и мистика Георгија Ивановича Гурђијева, аутора истоимене књиге.
Остао је упамћен и по запаженим улогама у култним филмовима, попут Лепа села лепо горе, Петријин венац, Ми нисмо анђели, Стршљен, Црни бомбардер, Време чуда, Последњи круг у Монци и многим другим.
Група хулигана, неонациста и навијача фудбалског клуба „Рад“ напала га је 18. новембра 2000. године код Зеленог венца. Због његове тамније пути помислили су да је Ром.
Максимовић је касније у болници преминуо од посљедица бруталног пребијања, а за овај злочин нико није одговарао.
(www.palelive.com/Катарина Фуртула)
