На Палама је данас одржано савјетовање за око 30 стручних сарадника предшколских јавних и приватних установа од Дервенте до Требиња, на којем је указано да у неким групама у вртићу и до двије трећине дјеце не изговара све гласове и има проблеме са концентрацијом.
Даница Мојић из Републичког педагошког завода, који је организатор савјетовања, истакла је да предшколском васпитању треба посветити више пажње и да би било добро да свака установа има стручне сараднике – педагоге, психологе, социјалне раднике, специјалне едукаторе, логопеде и дефектологе, који пружају подршку васпитачима.
„У Републици Српској имамо око 100 стручних сарадника и то није на нивоу на којем би требало да буде, јер је све више дјеце са сметњама у развоју и у стању посебних васпитно образовних потреба“, рекла је Мојићева новинарима.
Она је истакла да квалитетан предшколски програм може направити позитивну промјену у расту и развоју предшколске дјеце.
„Највећи изазов јесте партнерство са породицом, јер вртић није издвојена заједница у којем можемо да дјелујемо независно од породице. Породици је потребна подршка да осамостаљује дјецу, те да заједно радимо на развијању њихових социо-емоционалних вјештина“, рекла је Мојићева.
Светлана Бокун из Јавне установе „Наша радост“ из Требиња указала је да је у свом раду као логопед примјетила мањак комуникације са дјецом, што доста утиче како на развој самог дјетета, тако и на социо-емоционални развој.
„Зато код дјеце треба посебно радити на оснаживању социо-емоционалног стања. Дјеца касније пропричају и самим тим то утиче на емоције, постају агресивнија због немогућности да се вербално искажу, а самим тим на невербалан начин покушавају да изразе емоције које у већини случајева буду неприлагођене за тај узраст“, рекла је Бокунова.
Она је навела да се свакодневно повећава број дјеце са проблемом у говорно-језичком развоју.
„Дјеца се међусобно не друже, превише су окренути екранизму. По овогодишњој статистици, око 20 одсто од уписане дјеце има неки вид потешкоћа у говорно-језичком развоју, што је за данашње вријеме забрињавајући податак“, нагласила је Бокунова и додала да се из године у годину труде да сарадња са породицом буде на максималном нивоу, јер они код куће морају додатно радити са дјецом.
Директор Дјечијег центра „Бубамара“ са Пала Бања Југовић рекла је да је ова предшколска установа домаћин редовном савјетовању које организује Републички педагошки завод, који за циљ има давање основних инструкција за наредну школску годину, а много доприносе квалитету просвјетно-педагошког рада у предшколским установама.
Југовићева је истакла да би због мањка стручних сарадника било добро да се кроз закон на неки начин дозволи предшколским установама запошљавање логопеда, педагога, психолога у већем обиму, него што је то данас.
Она је додала да стручни сарадници свакодневно раде са дјецом код којих је показан одређен проблем са концентрацијом, држањем пажње и говором.
Југовићева је истакла да се пријашње и садашње генерације не могу поредити, јер су данас изазови много већи, и у неким групама у вртићу имају и по двије трећине дјеце која не изговарају све гласове и имају проблема са концентрацијом.
„Кориштење уређаја, телефона, рачунара, телевизора негативно утичу на правилан раст и развој дјеце, која до седме године имају најбогатији развој и у психо и физичком смислу, али ти уређаји уколико се користе у превеликој мјери могу и те како да утичу на њихов раст и развој“, поручила је Југовићева.
(www.palelive.com / Срна)
ni prosvetni kadar nam nije nista bolji