Огласи
Ispred hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Palama 12. maja, grupa od dvadesetak hodočasnika krenula je na tradicionalno, šesto pokloničko pješačko putovanje ka manastiru Ostrog.
12. maj
Dan sv.Vasilija Ostroškog, lijep i sunčan. Radosni smo, napokon možemo da krenemo. Nakon liturgije blagoslovio nas je otac Momir Vasiljević. Prate nas džip i kombi, prepuni stvari koje trebaju i onih koji mogu zatrebati. Ukupno nas je 19, najmlađi je Kristijan, ima samo 15 godina. Baka Mirka baca jorgovan pod naše noge i blagosilja nas. Prošli su me žmarci. Po vrelini stižemo u Praču. Dočekala nas je Ikonija Lučić, baka našeg hokejaša Milana. Svi spavamo u njenoj kući.
13. maj
Budi nas kiša. Baka Ikonija pravi kafu i ispraća nas. Temperatura je tokom noći pala za 20 stepeni. Jedna dobra žena počinje da plače kad je čula gdje idemo, daje nam da ponesemo prilog manastiru. Poslije četrdesetak kilometara stižemo u Ustipraču. Nemamo obezbijeđeno konačište, ali zahvaljujući vlasniku motela Jagodić, kišnu i hladnu noć prespavali smo po sniženoj cijeni u motelu.
14. maj
Kiša sa snijegom. Nema prognoze koja vas može pripremiti na to. Tridesetak je kilometara do Čajniča, i to uglavnom uspona. Na tom putu je naš dragi prijatelj Dejo, radio-amater, kao i čika Marko koji nas je častio ručkom. Ogrijali smo se uz rakiju i peć, pa nastavili put Čajničke Krasnice, još jedne pokloničke svetinje. Žika naložio vatru, biće suve patike i čizme.
15. maj
Klečali smo dok nam je sveštenik čitao molitvu pred ikonom presvete Bogorodice. U Čajniču su nam se pridružili Žika i Radoš, mlađi su zauzeti učenjem njemačkog. Mislim da će se Čajniče preseliti u Njemačku. Kako se penjemo prema granici snijeg je sve veći. Biće da nismo trebali ići prečicom. Na Boljanićima kuća našeg dragog poznanika, oca Saše, prazna. Ipak, za nas otključana i vatra naložena. Otac Saša je divan čovjek, vole ga mještani.
Marko ispred manastira u Pljevljima
16. maj
Jutro bez kiše, pravi blagoslov. Krećemo prema manastiru svete Trojice u Pljevljima. Srećni smo što ne spavamo u šatorima i što gori vatra gdje god zanoćimo. Suve patike, vatra i pod…možda supa da se doda ovoj srećnoj kombinaciji. Raspoloženje varira. Goran ima žuljeve preko cijelih tabana, novajlija iz Banjaluke trpi početničke muke koje smo svi prošli. Uh, kad se samo sjetim.
Kamp Kljajevića Luke na Đurđevića Tari
17. maj
Današnja dionica – 39 kilometara. Cesta, dosadno. Zabava počinje kada smo čuli za prečicu i jedan dio odlazi „kraćim“ putem. Nažalost, ispostavilo se da je duži put. Prvo smo se do 18h peli na planinu, potom se spuštali naredna tri sata. Obradovao nas je doček u Kljajevića Luci, rafting kampu kod Đoleta na Đurđevića Tari. Kažu sutra lijepo vrijeme.
Durmitor pod snijegom
18. maj
Naredna dionica je kratka, nekih 25 kilometara. Lagana šetnja, malo prečica i već vidimo Durmitor. Nažalost, njegovi su vrhovi u magli i oblacima. Prisjećamo se divnih fotografija koje smo snimili prije tri godine. Opet je hladno. I opet nas čeka vatra kod dobrih domaćina. Ne kaže se džaba: Ne pada snijeg da pokrije brijeg, već da svaka zvijer ostavi svoj trag. Nisu ni nas ove nevolje sa vremenom zadesile da se vidi koliko možemo izdržati, nego ko je spreman da nam pritekne u pomoć.
Kratki odmor pred Šavnikom
19. maj
I probudi nas sunce. Zubato, ali sunce. Dugo je do na Krnovo, treba proći Šavnik. A kaže baka Stana, ona tri puta godišnje ide pješke do sveca, samo što zna prečace i ne ide putem, nego je za šest sati u Nikšiću. Nama je trebao dan. Izgore se, upeklo kao da nikad kiše ni oblaka nije bilo. Namjeravali smo da noćimo pored katuna, ali nas noć uhvati ranije. I opet, nije zbog nas, nego da se pokažu dobri domaćini koji po tradiciji svraćaju putnike ili s mora ili sa planine. Hvala našem domaćinu, Đurđevcu iz zaseoka Gvozd na Krnovu.
Nadomak Ostroga
20. maj
Jedan dio ekipe je odličio da isti dan stigne u manastir, nama je bilo malo putovanja pa smo razvlačili. Lagano se spuštamo u Nikšić. Biciklisti odlaze na takmičenje prema Krnovu. Već vidimo grad i Ostroške grede. Čini se blizu, ali mi se još spuštamo a biciklisti se vraćaju. I opet po Božijoj promisli, zaustavi se kraj nas jedan Kljajević, rođak naših domaćina iz kampa. On će biti vodič do mjesta za spavanje. A prije toga nas je ugostio, počastio u svojoj kući, presrećan što su mu navratili hodočasnici. Prva noć pod šatorom, zvjezdano nebo nije najvilo kišu.
Naš domaćin iz Nikšića
21. maj
Slušaš, a ne vjeruješ. Lupkaju kapi, prvo lagano, pa jače. Na kraju ti dosadi i počneš da se spremaš, a ona neka pada. Svako svoj posao. Samo je tri sata do manastira. Stari put koji ne koristi niko osim rijetkih mještana. Već se miješaju osjećanja. Pred ciljem počinje žal zbog kraja putovanja, ali i radost zbog ostvarene želje. Što smo imali, usput smo izmolili od sveca. Ostalo je još ponešto da se ponovi pred kivotom. Igor i Vanja sa snimateljem praviće nam društvo. Kamera nas malo iritira.
Igor i Vanja pred manastirom
22. maj
Pričestili smo se u Donjem manastiru. Služio je i otac Sergej, naš stari poznanik. Čisto, jasno i glasno, monaško pojanje bilo je nagrada za trud i dolazak. Lijepo je vratiti se kući, ali vožnja umara skoro kao i hodanje. Sad se vrti jedna misao: Kad ćemo ponovo na hodočašće?
Radost je pratilac svakog našeg hodočašća
(www.palelive.com / B. Kovačević)
