Огласи
БЕОГРАД – Академик професор доктор Предраг Пешко изјавио је за Срну да је пацијент Милорад Додик са медицинског аспекта неспособан за путовање и присуствовање рочиштима у Сарајеву.
„Приморавање мог пацијента на путовање и присуствовање рочиштима директно би угрозило његово здравље и квалитет живота, односно повећало би могућност раних компликација хируршког лечења, које потенцијално могу и угрозити његов живот“, нагласио је доктор Пешко за Срну у одговору на мишљење вјештак Хариса Вранића, кога је одредио Суд БиХ, да је предсједник Српске способан за наставак судског процеса у Сарајеву.
Доктор Пешко је указао да је, из искуственог аспекта, индивидуални приступ сваком пацијенту након хитних операција херније хијатуса једњака неопходан у циљу оптимизације постоперативног опоравка.
Доктор Пешко је нагласио да ово мишљење износи на бази сагледаног комплетног клиничког тока пацијента, активног учешћа у лијечењу, као и праћењу постоперативног опоравка.
„Пацијент Милорад Додик се тренутно налази на кућном опоравку након хитне операције услед постојања укљештене херније хијатуса једњака. Дакле, чињеница је да инкарцерирана хернија хијатуса једњака представља животно угоржавајуће стање, а стопе постоперативног морбидитета и морталитета су значајно веће у односу на елективне процедуре, односно случајеве где није дошло до укљештења“, појаснио је доктор Пешко.
Подсјетивши да је вјештак навео да је Милорад Додик подвргнут лапароскопској операцији рјешавања херније хијатуса једњака, доктор Пешко је нагласио да је пренебрегнута чињеница да су у конкретном случају радило о акутној инкарцерацији желуца, са симптомима као што су диспнеја, хематемеза и јак бол у горњем епигастријуму, што нису уобичајени симптоми херније хијатуса једњака, односно ријетко се срећу код елективних процедура оваквог типа.
„Даље, сам хируршки захват је трајао значајно дуже него што је уобичајено за наш хируршки тим, готово 180 минута у односу на 50 минута код елективних процедура. Интраоперативно је верфиковано постојање укљештеног желуца, без тонуса, са инкарцерираном већом количином масног ткива у медијастинуму, односно присуство кратког једњака.
У односу на уобичајену процедуру, поред потешкоћа у репозицији желуца, постојао је и проблем са дужином једњака, те је начињена екстензивна интрамедијастинална дисекција типа 2. Хијатални отвор је значајног дијаметра, те су сутуре начињене бимодално, дакле постериорно и лево, са присутном тензијом на шавној линији“, прецизирао је доктор Пешко.
Он је указао и да постоперативни интрахоспитални опоравак није био уобичајен, већ пролонгиран. „Просечно време хоспитализације код елективних процедура овог типа износи 48 часова, док је у конкретном случају дужина хоспитализације била 96 часова након операције“, указао је доктор Пешко.
Такође, додао је доктор Пешко, вјештак наводи да је уобичајен опоравак након оваквог захвата десетак дана.
„Ово је делимично тачно и односи се поново на пацијенте који су прошли елективну хируршку процедуру. Ипак, и код таквих случајева, постоје пацијенти са пролонигираним опоравком, радном неспособношћу, симптомима као што су дисфагија, надутост и дијареје. Ови симптоми, чак и у случају да је хируршка интервенција урађена исправно могу потрајати и до 3 месеца (дисфагија), односно и до годину дана (сидром надутости, дијареје). Након хируршке интервенције због укљештене херније хијатуса једњака постоперативни опоравак је значајно пролонгиран а инциденца горе наведених нежељених ефеката значајно већа“, појаснио је доктор Пешко.
Осврнувши се на мишљење вјештака да „тужени нема ограничавање у кретању на дужим релацијама“, доктор Пешко је рекао да се са овим наводом апсолутно не слаже.
„Господин Милорад Додик има сколиозу која је делимично и одговорна за настанак херније хијатуса једњака услед већег Коб-овог угла. Чак и седење, у кућним условима, прологнирано изразито оптеретити пацијента услед накупљања ваздуха у фундусу, фундопликацији и проксималном желуцу.
Пацијент на овај начин има повећан притисак на дијафрагму, која је фрагилна, са дугачком линијом сутуре и самим тим под појачаним ризиком од настанка раног рецидива. Према литературним подацима, рани рецидив херније хијатуса једњака након хитних процедура код укљештене херније хијатуса једњака износи око 10 одсто“, нагласио је доктор Пешко, те је рекао да свој одговор базира имајући увид у стручну литературу, али и из позиције лидера најискуснијег регионалног центра за хирургију једњака, са великим бројем учињених отворених а потом и лапароскопских (преко 1.200 у периоду од последњих 14 година) елективних и хитних операција хернија хијатуса једњака.
(www.palelive.com / Срна)
