Документарни филм у фокусу: Предавања о „Застава филму“ и „Флашарошима“ обиљежила почетак „Филмског кампуса“

0

Први дан тринаестог по реду Филмског кампуса обиљежила су предавања пуковника Горана Иконића и Немање Војиновића.

Пуковник Горан Иконић одржао је студентима мастер час/предавање о настанку и значају „Застава филма“ односно архива „Застава филма“.

Историја „Застава филма“ почиње у љето 1948. године, када је формирано Одељење за производњу филмова Југословенске армије у Београду. Прва остварења су Филмски прегледи из Југословенске армије – хронике и коментари армијског и друштвеног живота. Данашњи назив, Војнофилмски центар „Застава филм“ добија 1962. године.

Први наставни, едукативни филм, Обука у бацању ручних бомби, режира капетан Чочи Микијели (1948). Ова врста филма постаје „Заставина“ основна, али не и једина дјелатност.

У периоду између 1950. и 1960. године, „Застава филм“ постаје највећи произвођач краткометражних филмова у земљи. Преовлађују документарни и наставни филмови. У исто вријеме, његује се и развија кратки играни филм.

Период између 1960. и 1980. године, златно је доба „Застава филма“. То је вријеме пуне ауторске афирмације, богате продукције, високог квалитета и награда.

Према ријечима пуковника Иконића, период од 1991. до 2000. године је најтежи период постојања и рада „Застава филма“. Хиљаде сати документарног материјала из сукоба са простора СФР Југославије забиљежиле су екипе „Застава филма“.

С обзиром на то да „Застава филм“ посједује изузетно богату архиву – више од 1. 125 наставних филмова, 35 наставних филмских информација, 348 документарних филмова и 41 кратки играни филм, три ТВ серије са укупно 19 епизода, четири играна филма, 19 анимираних, 128 рекламних филмова, 150 ТВ емиција, преко 11.000 ТВ прилога и више од 600 сати видео-материјала – од изузетне је важности за студенте режије, нарочито оне који се баве документарним филмом, али и од ширег, националног значаја.

У току предавања пуковника Иконића, полазници „Филмског кампуса“ погледали су и кратки филм о историји „Застава филма“, у коме су приказани инсерти из филмова сниманих од 1948. године, односно самог оснивања „Застава филма“ до кадрова сниманих у данашње вријеме.

„Продукција и редитељска инспирација на примјеру филма Флашароши наслов је другог предавања у склопу „Филмског кампуса“, које је одржао редитељ Флашароша, Немања Војиновић.

Војиновић је студентима говорио о процесу стварања једног документарног филма, како проналази инспирацију за стварање, колико се идеја о самом филму мијења од почетка до финализовања филма. Такође, осврнуо се и на практичну страну снимања, односно, како обезбиједити финансије за почетак снимања, колико често се може аплицирати на конкурсе Филмског центра Србије који финансирају развој сценарија, затим развој пројекта, као и конкурс за продукцију.

Као важну ставку у снимању документарног филма, Војиновић је навео и присуство „пројекта“ односно разрађене идеје о филму, на такозваним маркетима – Ворк ин прогрес /Work in progress/ у Београду, на фестивалу Белдокс, Загреб докс, који омогућавају лакше умрежавање и финансирање документарних филмова.

Када је говорио о томе како је дошао на идеју да сними Флашароше, Војиновић је рекао да је желио да направи причу која би била есејистичка, која би се бавила конзумеризмом и модерним начином живота, да то представља садашњост а Винчанска култура прошлост. Међутим, како каже, када је први пут видио велика брда ђубрета на депонији и 200 људи који ту раде на сакупљању флаша, окренуо се људима, причи о сакупљачима флаша на депонији у Винчи.

Филм Флашароши Немање Војиновића публика ће моћи да погледа у четвртак, 17. октобра, у биоскопу Културног центра Пале, од 18.30 часова.

Након предавања, студенти су имали прилику да погледају неколико студентских филмова у режији студената (од I до IV године студија) Факултета драмских уметности Универзитета у Београду.

Приказани су филмови Сусрет, у режији Исидоре Павловић, Мастерпис за који режију потписује Јана Шварц, Гаврило Костић и Филип Антић режирали су филм ЕХО 99, А шта ако никада не дође (филм настао по мотивима кратке приче Румене Бужаровске „Ваза“) режирао је Ђорђије Петровић.

(www.palelive.com/ Катарина Фуртула)

Прати тему
Обавијeсти мe о
0 Коментара
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare