Огласи
Другог дана предавања на Филмском кампусу студенти су имали прилику да слушају веома разноврсна излагања, од тога како приступити фондовима за финансирање филмова, колико је значајна тема којом се филм бави, шта значи бити секретар режије и како изгледа један дан снимања, до тога шта је то што је најважније за стварање доброг филма или драмске представе.
Александра Божовић, директор Филмског центра Црне Горе, одржала је предавање под насловом „Како приступити филмском фонду за снимање филма“. Ово предавање је од изузетног значаја за студенте који намјеравају да се баве или се већ баве режијом, да се на самом „извору“ упуте у начине финансирања свог будућег рада. Божовић је истакла да Филмски центар Црне Горе годишње расписује конкурсе: за развој сценарија, развој пројекта, производњу кинематографских дјела, краткометражне игране филмове, дугометражне документарне филмове и филмове у производњи. Такође, да је Филмски центар Црне Горе од оснивања 2017. до 2023. године у продукцији и копродукцији радио на снимању 22 играна дугометражна филма, 42 мањинске продукције, 16 дугометражних документарних филмова, те да су отворили 15 дигитализованих јавних биоскопа.
Божовић се у току предавања осврнула и на неке веома значајне регионалне и европске програме и фондове, као што су: Creative Europe MEDIA, Eurimages, SEE Cinema Network (мрежа југоисточне Европе), RE ACT, на чије програме, односно фондове се могу пријавити млади режисери.
Као кључну ставку у самој апликацији за неки од фондова за финансирање филма, Божовић је истакла писање апликационог пројекта. Односно, шта све један апликациони пројекат треба да садржи да би био прихваћен, тј. да би режисер добио новац за свој филм.
Редитељ Лордан Зафрановић студентима се обратио путем видео поруке. У овом кратком обраћању, Зафрановић се осврнуо на важност теме о којој филм говори, нарочито ако се ради о ауторском филму. Према његовим ријечима, оно што се данас дешава је један комотни поглед на свијет и незаинтересованост за виталне проблеме друштва; оно што би требало да се прикаже цијелом свијету иако је табу тема, оно о чему се не говори довољно – на примјер – бол, са чим је у вези и Зафрановићев нови филм о логору Јасеновац (Златни рез 42), остаје потиснуто малим свакодневним темама. Зафрановић даље каже да је отварање тих тема јако важно, јер је наша историја, историја Балкана, препуна тог великог и необјашњивог зла, и да је обрачунавање са тим злом путем филма, примарно.
Управо на примјеру рада на новом филму Лордана Зафрановића, глумица Јадранка Нанић Јовановић говорила је студентима о томе како изгледа један снимајући дан, која све занимања постоје и важна су на филмском сету, а за која се не учи на факултету.
Посебно се осврнула на занимања попут планера и секретара режије, без којих један филмски сет не би могао да функционише. Посао планера је модернизацијом технологије доста олакшан, како каже Јадранка Нанић Јовановић, сада се за планирање рада и снимања користи програм Movie Magic. Затим, напоменула је колико је важан посао секретара режије, који води рачуна о континуитету на сету.
Као занимљивост, истакла је да се успјешним даном снимања сматра дан у којем је снимљено седам минута корисног материјала.
Након предавања Јадранке Нанић Јовановић, студенти су имали прилику да послушају и предавање глумца, редитеља и професора глуме Небојше Дугалића.
Дугалић је студентима говорио о важности разумијевања различитих умијећа, односно о важности тога да и редитељи и глумци, сценаристи, продуценти, буду упознати са процесом стварања оног другог. Другим ријечима, да и сам редитељ буде упознат са путањом глумачког процеса.
Оно што представља темељ за добро снимљен филм или представу, за Дугалића, јесте драматургија. Драматургија прати структурирање догађаја, мотивацијске одлуке јунака. И, како каже Небојша Дугалић, основа доброг драматуршког рада јесте анализа самог текста.
Захваљујући свом дугогодишњем раду и искуству, и као глумца, редитеља, затим и као професора глуме, Дугалић је студентима представио на примјеру бројних представа и филмова шта значи познавање сваког од чиниоца једног филма – познавање кадра и кадрирања, познавање драматургије, енергије усмјерености, познавање природе глумачког језика. Закључио је да је за будуће глумце и редитеље најважније сазнавање – како мисли редитељ, глумац, драматург, сви они који стварају једно дјело.
Након предавања, полазници Филмског кампуса, имали су прилику да погледају студентске краткометражне филмове, својих колега са Факултета драмских уметности у Београду.
(www.palelive.com/Катарина Фуртула)
