Огласи
Gost Kinoteke Republike Srpske, u okviru novog programa „Filmoteke“, koju Kinoteka realizuje u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Istočnom Sarajevu, u utorak, 10. aprila, biće scenarista i reditelj Simo Brdar, čiji su dokumentarni filmovi o temi genocida i holokausta prikazani širom svijeta i nagrađeni na brojnim međunarodnim festivalima.
Dokumentarno veče sa Simom Brdarom, uz projekciju njegovih dokumentaraca „Sunce i žica“, „A Bog je ćutao“, „Samarice“, „Marjanovići“ i „Jovica i Zorica“ biće održano u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Palama u 20.00 časova, a ulaz za publiku je, kao i obično, slobodan.
Simo Brdar se bavi dokumentarnim filmom više od dvadeset godina. Reditelj je i scenarista 26 filmova, za koje je dobio 16 nagrada na međunarodnim festivalima. Radi filmove o temi genocida i holokausta, te o životno radosnim temama. Naročitu pažnju posvećuje svakodnevnom životu i običnim ljudima.
Osim brojnih nagrada, Brdar je proglašen počasnim članom Izdavačkog savjeta Instituta Jasenovac u Njujorku. U avgustu 2011. godine na „Balfestu“, u Plovdivu, proglašen je ambasadorom dobre volje. Oba priznanja dobio je za svoj rediteljski i književni rad.
Naime, Brdar je autor i poeme „Gradinad“, koja je prevedena na engleski jezik, te istoriografske knjige „Crni upletenjak“. Objavljivao je tekstove u domaćim i stranim časopisima, a u završnoj fazi su i dva nova dokumentarca „Malo mi fali“ i „Pavlica“.
Brdar njeguje kratku formu dokumentarnog filma, neki njegovi filmovi traju samo nekoliko minuta . Takav je dokumentarac „Kod djeda“ ( 3,5 minuta) i „Poslušanje“ ( 8 minuta). Najpoznatiji i najnagrađivaniji filmovi su: „Sunce i žica“, „A Bog je ćutao“, „Jovica i Zorica“, „Marjanovići“, „Samarice“, „Krv i voda“, „Čista krv“, „Gradina“, „Ritani“, „Čedo“, i „Čuvari“.
Njegovi filmovi su prikazivani u Jerusalimu, Drami, Beču, Oslu, Irkutsku, Tambovu, Rjazanju, Kursku, Parizu, Plovdivu, Beogradu, Njujorku, Stokholmu, Trentu, Čikagu, Geteborgu, Pragu, Moskvi i dr.
Živi i radi u Kozarskoj Dubici i u zavičajnom selu Gornja Dragotinja.
(www.palelive.com)
