Готово рекордни приноси упркос хладном прољећу и упадима медвједа

ФОЧА – У фочанским пчелињацима ове године остварени су готово рекордни приноси меда, упркос хладном и кишовитом прољећу, те честим упадима медвједа који су ломили кошнице.

Ова година за пчеларе била је најнеобичнија у посљедњих неколико деценија, јер су се на касне мразеве надовезале дуготрајне кише готово до краја маја, па су се пчеле слабо развијале, али упркос свему пчеле су биле изузетно вриједне и на велико изненађење донијеле су прилично доста меда, кажу у фочанском Удружењу „Полен“.

медвједи су се овог љета, као никада до сад, спустили готово до саме Фоче, причињавајући велику штету у пчелињацима.

Потпредсједник Удружење пчелара „Полен“ Радан Мимић наводи да су сви који су успјели да сачувају пчеле да се не роје до периода када су шума и ливада почели да меде, а то је било крајем маја, имали велике приносе.

„Изненађујуће, била је добра паша, ја сам возио пчеле у Калиновик према Обљу и веома сам задовољан, јер ливада је медила до краја септембра. Ко год је мало повео рачуна и одвезао пчеле на ливадску пашу у Заваит, према Шћепан Пољу или према Калиновику сигурно да је задовољан, година је била много боља него прошла“, истиче Мимић.

Он прецизира да су фочански пчелари имали у просјеку 25 до 30 килограма меда по једној кошници, што је изванредан принос.

„Није било код свих тако, јер се код доста пчелара десило да им се пчеле роје у мају, а послије пчела више нема довољну снагу да донесе ни за себе, а камоли за домаћина. Људи који нису возили кошнице даље од Фоче имали су проблема, јер касније овд‌је настане суша, покоси се трава и онда дође до проблема са пашом“, појашњава Мимић.

Мада у Фочи има багрема, ноћна температура није погодна за медење овог дрвета.

Мимић прича да ноћна температура не би смјела спасти испод 10 степени, а да у Фочи у то вријеме године, због околних планина, ноћи нису тако топле, што спречава медење багрема, па су приноси багремовог меда на овом подручју ријетки.

„Овђе доминира ливада и шума када меди, било која, што зависи од топлоте и множења биљних ваши, које производе тај мед. Европа воли монолитне медове, као багрем, и он је најскупљи мед у свијету, али када причамо о квалитету – ливада и шума су најквалитетнији мед, с обзиром на то да су из разноликог дрвећа, односно травки и цвјетова и што се тиче витамина то је најбољи мед, тако да Фоча има сигурно најбољи мед јер је окружује таква природа“, каже овај фочански пчелар.

Медвједи су у више наврата упадали и у Мимићев пчелињак, који се налази надомак Фоче у насељу Градац.

„Никада у историји није забиљежено да су медвједи у оволиком броју сишли до града. Четири пута су ми били у пчелињаку и сваки пут по једну кошницу су растурили. Био је и у Кутима, ма свугд‌је, нема пчелара који се није жалио“, истиче Мимић.

Он додаје да, на срећу, медвједи нису никога од пчелара напали.

„Мени је пришао близу, пуцали смо из `плашљивца`, а кажу да медвјед памти локацију и проблеме. Ако га удари електрична `чобаница`, по пет година се не враћа на исто мјесто због тог бола. Хвала Богу, још никога од пчелара није напао, ваљда ће тако и остати“, наводи Мимић.

Уз посредовање локалне управе, Удружење пчелара „Полен“ конкурисало је при Свјетској организацији за храну и пољопривреду /ФАО/ за набавку електричних „чобаница“.

Удружење „Полен“ донијело је одлуку да цијена меда ове године остане на прошлогодишњем нивоу од 25 КМ по килограму.

„Ми пчелари стално апелујемо на општинске инспекторе да се мало позабаве са људима који продају неисправан мед. Наишли смо на људе који продају мед по 15 и 20 КМ, а ми знамо да уоште немају пчеле, него да га негд‌је купују, а то је вјероватно шећер умућен са водом и додата нека арома и боја и људи тога треба да се чувају, да не насједну“, упозорава Мимић.

Он наглашава да је данас веома тешко, па и готово немогуће препознати лажни мед, а колико су фалсификатори усавршили тај посао говори и податак да њемачке лабораторије морају и по мјесец дана да испитују мед да би потврдиле који је прави, а који лажни.

„Тако да све оне методе – окрените теглу овако или онако, све је то нетачно. Једино што вам може дати праву информацију јесте ако добро познајете пчелара и вјерујете му или ако и то не знате, онда тражите кристалисани мед. Једино се прави мед може кристалисати, не постоји друга гаранција“, указује Мимић.

Прави мед се никада не може покварити, јер и када одстоји не губи својства.

Када је, попут ове, година изузетно медоносна, па се можда не продају све количине у истој години, не постоји пчелар коме је мед пропао, увијек се прода.

Имајући у виду инфлацију, поједини пчелари предлагали су да се повећа цијена меда, али је Управни одбор Удружења био против тога.

„На састанку Удружења прва ствар коју смо рекли јесте да нас је срамота људима тражити 30 КМ за теглу меда. У овом свијету напумпавања цијена сматрамо да треба `повући ручну` и стати са дизањем цијена“, додаје Мимић.

Субвенције за производњу меда у Српској су много мање у односу на Федерацију БиХ и земље окружења, а из Удружења „Полен“ поручују да би надлежне институције морале да препознају значај пчеларства, будући да је мед лијек, а не храна и да би могао бити озбиљан извозни потенцијал.

Удружење „Полен“ тренутно има између 50 и 60 чланова, а стварни број пчелара у Фочи је много већи, јер се, због различитих разлога, не учлањују сви.

На подручју општине Фоча је око 4.000 кошница, што није мало, али није ни много, поручују из „Полена“, имајући у виду огроман потенцијал за производњу ливадског и шумског меда.

(www.palelive.com / Срна)