Грубо кршење дејтонског уставног аранжмана води даљим под‌јелама и угрожава постојање земље

БАЊАЛУКА – Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да грубо кршење дејтонског уставног аранжмана које почива искључиво на ауторитету силе, те повлађивање само једном од три народа у БиХ води ка даљим под‌јелама и непосредно угрожава даље постојање земље.

У писму амбасадору Сталне мисије Малте при УН Ванеси Фрејзер, чија земља предсједава Савјетом безбједности УН током априла, те чланицама Савјета безбједности, Цвијановићева је навела да је дубоко увјерена да се БиХ може кретати напријед само уз стриктно поштовање уставних рјешења, те да за њену европску будућност могу бити одговорне њене демократски изабране институције.

Она је у овом писму које је послала у уторак, 23. априла, након што је најављено разматрање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, указала и на флагрантно кршење прописане процедуре јер Предсједништво БиХ, надлежно за вођење спољне политике земље, никада није разматрало питање овог нацрта резолуције нити заузело званичан став.

Цвијановићева је затражила да буде организована хитна сједница Савјета безбједности УН на којем би објективно била сагледана политичка и безбједносна ситуација у БиХ, те нађена рјешења за бар нека од питања којима је ова земља оптерећена.

Она је писму истакла да жели да укаже на неке од кључних изазова са којима се БиХ суочава посебно посљедњих неколико година, а који озбиљно доводе у питање не само њено функционисање, већ и одрживост.

Цвијановићева је подсјетила да је БиХ успостављена Општим оквирним споразумом за мир који је 21. новембра 1995. парафиран у Дејтону, а 14. децембра 1995. године потписан у Паризу.

„Значај Општег оквирног, односно, тзв. Дејтонског споразума, огледао се не само у чињеници да је њим окончан стравичан троипогодишњи грађански рат на овим просторима, већ и у томе што је њим успостављен политички систем у БиХ у оквиру којег су предвиђени одговарајући демократски, односно консоцијативни механизми којима се обезбјеђује равноправно учешће у политичким процесима и заштита уставног положаја њена сва три конститутивна народа – Срба, Хрвата и Бошњака“, навела је Цвијановићева.

Она је истакла да је у форми Анекса четири Дејтонског мировног споразума утврђен Устав БиХ којим је БиХ дефинисана као децентрализована држава сачињена од два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ, са прецизном под‌јелом овлаштења између различитих нивоа власти, те, у складу са чланом три Устава, идентификацијом надлежности институција БиХ само по шест питања – спољне политике, спољне трговинске политике, царинске политике, финансирања институција и спољних обавеза БиХ, те политике у области виза, азила и миграција.

„Међутим, готово од њеног конципирања, дејтонска уставна структура изложена је оштрим девијацијама примарно под утицајем иностраног фактора и дијела политичких фактора у самој БиХ, при чему је неодрживо правно насиље, које за циљ има претварање БиХ у централизовану и грађанску државу, посебно актуелно посљедњих неколико година“, нагласила је Цвијановићева.

У складу са Анексом десет Дејтонског мировног споразума предвиђена је функција високог представника за БиХ, чији би основни задатак требао бити надгледање спровођења цивилног дијела Дејтонског мировног споразума, те пружање подршке домаћим политичким актерима у процесима рјешавања отворених питања, пише у писму.

Такође, додала је Цвијановићева, у складу са Анексом десет, за избор високог представника неопходна је верификација посредством одговарајуће резолуције Савјета безбједности УН, међутим, лице које се тренутно, очигледно лажно, представља као високи представник за БиХ такав облик верификације од Савјета безбједности УН никада није добило, те је очигледно ријеч о противправном д‌јеловању лица којег подржава само једна мања група земаља и које своју наводну позицију високог представника базира на аргументу силе.

„И не само то, потпуно у супротности са Дејтонским мировним споразумом и његовим овлаштењима из Анекса десет, лице које се лажно представља као високи представник за БиХ преузело је функцију демократски изабраних институција у БиХ и своју самовољу бесправно настоји представити као легислативни инструмент, задирући у бројне веома значајне и осјетљиве области, од кривичноправне материје до изборног законодавства“, указала је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, неизабрани, нелегални и нелегитимни странац је запањујућим интервенцијама у кривично законодавство било какво оспоравање његове воље идентификовао као кривично д‌јело, настојећи на тај начин да казни „непослушнике“, односно да својој вољи у потпуности потчини демократски изабране представнике и институције ове земље.

„Други битан моменат кроз који се рефлектује угроженост дејтонског уставног аранжамана, огледа се у статусу и д‌јеловању Уставног суда БиХ који, умјесто да врши своју функцију заштитника уставног поретка, те начела уставности и законитости, посљедњих година се манифестује као `продужена рука`, односно инструмент у рукама високог представника и оних који се тако неосновано представљају“, навела је Цвијановићева.

Према члану шест Устава БиХ, Уставни суд сачињавају девет судија, од којих двоје судија долазе из Републике Српске, четворо из Федерације БиХ, док су троје судија странци и њих, уз консултације са Предсједништвом БиХ, именује предсједник Европског суда за људска права.

„Такође, иако је чланом шест Устава БиХ предвиђено да Парламентарна скупштина БиХ, након истека мандата првоименованих судија Уставног суда, законским путем дефинише другачији начин именовања судија које оригинално именује предсједник Европског суда за људска права, без обзира на бројне иницијативе у том правцу, то се никада није десило из простог разлога што је `гласачки механизам` у оквиру Уставног суда, којег сачињавају бошњачке и судије странци, годинама служио у сврху директне реконфигурације уставне структуре БиХ, наравно, на штету позиције и надлежности ентитета, а поготово Републике Српске“, навела је Цвијановићева.

У сваком случају, нагласила је она, д‌јеловање неизабраног, нелегалног и нелегитимног странца који се лажно представља као високи представник, као и  д‌јеловање Уставног суда са троје страних судија, те који је искључиво у функцији одржавања „протектората“ и политике силе, не само да не иду у прилог европском путу БиХ, већ озбиљно нарушавају прерогативе БиХ и као чланице УН.

Она је скренула пажњу и на одређене злоупотребе у области спољне политике, посебно у контексту питања о којима ће расправљати најважнија тијела УН у наредном периоду, укључујући и тзв. Нацрт резолуције о међународном дану размишљања и сјећања на геноцид у Сребреници, а који ће се наћи пред Генералном скупштином УН.

„У складу са чланом В3. Устава БиХ, искључиво и једино је Предсједништво БиХ надлежно за вођење спољне политике земље“, нагласила је Цвијановићева.

Међутим, додала је она, Предсједништво БиХ, које сачињавају три члана – два која се бирају у ФБиХ и један који се бира у Републици Српској, никада није разматрало питање наведеног нацрта резолуције, његове израде или иницирања његовог усвајања и никада по овом питању није заузело званичан став нити усвојило било какву формалну одлуку.

Другим ријечима, нагласила је она, иако се као номинални предлагачи Нацрта резолуције манифестују СР Њемачка и Руанда, уз подршку групе земаља, д‌јеловање Сталне мисије БиХ при УН на изради нацрта акта, представљању његовог садржаја и лобирању за његово усвајање, представља нелегалан чин и манифестацију воље само једног народа у БиХ.

„Како је ријеч о флагрантном кршењу не само прописане процедуре утврђивања и вођења спољне политике, већ и закона у БиХ, обавјештавам Вас да ће одговорни за овакво поступање испред БиХ, укључујући и шефа Сталне мисије БиХ при ОУН, бити предмет кривичног поступка пред надлежним органима у земљи, а и желим да вас обавијестим да сам покренула у Предсједништву БиХ и процедуру за његов опозив“, нагласила је Цвијановићева.

Савјет безбједности УН вечерас ће на сједници расправљати о ситуацији у БиХ, објављено је на страници Савјета безбједности.

(www.palelive.com / Срна)