ХLA тестирање најпотребније пацијентима са хематолошким обољењима

БАЊАЛУКА – Начелник Клинике за онкологију Универзитетског клиничког цетра /УКЦ/ Републике Српске Зденка Гојковић рекла је за Срну да је веома значајно оснивање регистра добровољних давалаца матичних ћелија, као и лабораторије за ХЛА типизацију ткива, истичући да традиционално донаторска вече „С љубављу храбрим срцима“ сваке године донесе пружање нових здравствених услуга у УКЦ-у.

Гојковићева је истакла да је ХЛА тестирање највише потребно за пацијенте који болују од хематолошких болести.

„Када је ријеч о онкологији, односно малигним болестима солидних тумора, најчешће се индикују код такозваних рефракторних карцинома тестиса. То су пацијенти који су лијечени, али су у једном моменту дошли у ситуацију да болест више не реагује на примијењене цитостатике, да се захтијевају агресивнији протоколи и у тој ситуацији је потребан посебан приступ, односно трансплантација са матичним ћелијама“, навела је Гојковићева.

Она је рекла да ХЛА значи хумани леукоцитни антиген и додала да се ХЛА типизација користи и код трансплантације органа и код имунолошких болести, као што је лупус еритематодес, анкилозирајући спондилитис, као и код низа имунолошких процеса.

Гојковићева је нагласила да би било значајно да буде сачињен регистар потенцијалних донора са одређеним типом антигена и да би се у том регистру онда могли тражити донори који би пацијенту којем је то потребно могли дати матичне ћелије.

Она је додала и да постоји неколико различитих врста типизације матичних ћелија.

„Постоји алогенична трансплантација гд‌је од пацијента узимамо матичне ћелије, па му онда дајемо високе дозе цитостатика да бисмо што више уништили и туморско ткиво, туморске ћелије. То је јако захтјевно, тада се у потпуности уништавају и бијела крвна зрнца, неутрофили јер високе дозе цитостатика то раде“, објаснила је Гојковићева.

Она је додала да ти пацијенти буду у посебним собама изолације и под посебним условима јер су веома подложни инфекцијама.

„Када се то одради онда се поново дају, усађују матичне ћелије, оне траже своје мјесто и започињу нови раст и размножавање у организму да би могле адекватно одговорити кроз имуни систем и да се даље лијечи пацијент“, указала је Гојковићева.

Она је навела да се матичне ћелије могу узети и од некога другог ко је подударан, најчешће је то члан уже породице – брат, сестра, родитељи, али кад њих нема, онда се у регистру тражи најподударнији донор.

Гојковићева је рекла да је пандемија вируса корона много тога прекинула, наводећи да су хематолози прошли едукацију за типизацију и трансплантацију, те да је у УКЦ-у посебно припремљена соба гд‌је би се то радило, али је онда почела пандемија и приоритет је био спасавање живота.

Она је истакла да је ХЛА тестирање и те како потребно, као и регистар добровољних давалаца матичних ћелија, а даљи корак је трасплантација, додавши да у овом моменту пацијенти из Републике Српске иду у установе у Србији.

Говорећи о значају традиционалне донаторске вечери „С љубављу храбрим срцима“, Гојковићева је указала да је ријеч о великој хуманитарној акцији, подсјетивши да су у претходној набављени инкубатори за болнице у Републици Српској.

„Набављен је и инкубатор за транспорт бебе, ако се нешто догоди да се могу транспортовати у другу установу, а по један су добиле и болнице на Косову и Метохији и у Ливањском кантону“, рекла је Гојковићева.

Она је нагласила значај изградње родитељске куће за смјештај мајки и д‌јеце који долазе на терапију на онколошку педијатрију.

„Много активности је спроведено које су и те како значајне. Велика је ствар да донаторско вече `С љубављу храбрим срцима` остане као традиција и увијек ће бити нешто што ће нам требати, поготово у области онкологије. То је данас најпропулзивнија грана медицине, ту се свакодневно нешто догађа, долазе нови молекули, нови лијекови, који направе до тада незамисливе искораке у лијечењу“, указала је Гојковићева.

Она је апеловала да грађани Републике Српске позову хуманитарни број 1411 и тако допринесу оснивању лабораторије за ХЛА типизацију ткива при Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске, која ће унаприједити цјелокупно републичко здравство.

„Рекла сам и колегама запосленим на Клиници да не зову само једном, него више пута, свака КМ је добродошла у прикупљању тих средстава“, навела је Гојковићева.

Четрнаесто донаторско вече „С љубављу храбрим срцима“ под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика биће одржано у Бањалуци 28. децембра с циљем прикупљања средстава за успостављање регистра добровољних давалаца матичних ћелија.

Завод за трансфузијску медицину Републике Српске исказао је потребу за успостављањем регистра добровољних давалаца матичних ћелија хематопоезе Републике Српске, односно, оснивање лабораторије за ХЛА типизацију ткива при овом заводу.

Оснивањем лабораторије при Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске, те успостављањем регистра добровољних давалаца матичних ћелија, грађанима Српске који су обољели од болести које угрожавају живот као што су леукемија, апластична анемија, имуне дефицијенције и урођени поремећаји метаболизма, биће омогућено да се претраживањем база властитог и свјетског регистра пронађу несродни даваоци који би били подударни са примаоцем.

У оквиру акције до краја децембра биће активан и „М:телов“ хуманитарни број 1411.

За уплате донација физичких и правних лица Министарство финансија Републике Српске отворило је код Банке Поштанске штедионице Бањалука рачун посебних намјена 571-010-00002700-15, као и девизни рачун ИБАН БА:395710070400006774 /партија: 0070400000067/.

Претходно су ове донаторске вечери организоване 2010. године за д‌јецу обољелу од малигних болести, 2011. за д‌јецу са посебним потребама и поремећајима у развоју, те 2012. за д‌јецу обољелу од дијабетеса мелитуса типа један.

За д‌јецу са аутизмом организовано је донаторско вече 2013. године, а за изградњу родитељске куће 2014. године, за д‌јецу са ријетким генетским обољењима 2015, док је 2016. године донаторско вече било организовано за Центар за превенцију развојних потешкоћа „За мајку и дијете“.

Донаторско вече „С љубављу храбрим срцима“ организовано је 2017. године за Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда д‌јеце у иностранству, 2018. за д‌јецу са потешкоћама покрета, а 2019. за д‌јецу са потешкоћама у развоју за оснивање дневних центара у Требињу и Бањалуци.

За оснивање прве банке хуманог млијека донаторско вече било је организовано 2020. године, 2021. године за набавку превозних средстава за 33 удружења у оквиру Савеза удружења за помоћ ментално недовољно развијеним лицима Републике Српске, а прошле године за набавку савремених транспортних инкубатора за породилишта у Српској.

(www.palelive.com / Срна)