Огласи
FOČA – Božu Doderu iz Trnovača kod Foče prije pet mjeseci, zbog iznenadne gangrene, amputirana je desna noga i od tada nije u mogućnosti da prehrani svoju petočlanu porodicu u kojoj niko nije zaposlen i koja kao podstanar živi u veoma teškim uslovima.
Od male socijalne pomoći, koju prime za tuđu njegu i dječiji dodatak za najmlađeg sina, Doderima ne može biti dovoljno ni da kupe sve lijekove i plate taksi za Božov prevoz u Bolnicu i u Dom zdravlja, gdje ide na kontrole i prevoje noge, kojoj odsijecanjem potkoljenice još nije otklonjena prijetnja od gangrene.
Božo je bez posla ostao krajem prošle godine, kada se ugasila Fabrika peleta u kojoj je radio, ali je nekako uspijevao da prehrani porodicu dok je bio zdrav.
Sada preživljavaju samo zahvaljujući komšijama i rodbini.
„Da mi nije rodbine, sela i komšiluka, ne bi se imalo šta ni jesti, ništa. Čovjek kad je zdrav sve stigne, stara riječ – kad si zdrav i voda ti je slatka, to ja sad osjetim“, kroz suze priča Božo.
Doderi kao podstanari žive u malom i punom vlage stanu od svega dvadesetak metara kvadratnih, a prije nekoliko godina počeli su gradnju porodične kuće i uspjeli su samo da izliju temelje.
Otkako je Božo ostao bez noge, ne mogu da plaćaju ni kiriju, ali kažu da stanodavac ima razumijevanja.
Božovoj supruzi Radi najteže je kada prati djecu u školu, a nema im dati novac za užinu.
„Živimo u teškim uslovima, školujemo troje djece, ne radimo ni ja ni suprug. Djeca dobro uče i jedina im je želja da imaju svoj krov nad glavom i svoju sobu za učenje“, kaže Rada.
Kćerka Bojana je drugi razred Gimnazije. Sa braćom Vladom i Đorđem, učenicima prvog srednje i osmog razreda osnovne škole, dijeli sobičak u kojem su jedva stala dva kreveta i ormarić.
„Ja bih voljela da imam svoju sobu da učim, jer nas troje učimo zajedno u istoj sobi, svi naglas čitamo. LJeti kad je ljepše vrijeme, izađe neko napolje i uči, a ovako kad je zima, moramo svi u sobi da učimo naglas, to je nemoguće“, priča Bojana.
Dodaje da joj je najvažnije da otac ozdravi. „Veoma teško mi je palo kad su tati amputirali nogu, to je stvarno bilo strašno. Da mu se to nije desilo, mogao bi da radi i ne bi nam bilo ovoliko teško. Mnogo mi nedostaju šetnje sa njim, jer sa štakama ne može nikud iz kuće od jakih bolova“, tužna je Bojana.
Novka Đajić, supruga Božovog rođaka, apelovala je da ljudi dobre volje i opštinska vlast pomognu ovoj porodici.
„Oni imaju samo hljeb i uz hljeb krompir i pasulj, ta dva jela se stalno vrte. Jako je žalosno i bolno, ne znam da li bi im se znalo za trag da im nije komšija. Mnogima je žao ove divne čeljadi i apelujem da im se pomogne u garderobi i hrani, ali prvenstveno im je potreban krov nad glavom. Molim i načelnika naše opštine da ih obiđe“, rekla je Đajićeva.
Za sve koji žele da pomognu, kontakt telefon porodice Doder je 066 024 071 /Rada Doder/, a broj bankovnog računa Boža Dodera u Hipo Alpe Adrija banci je 5521153514595622.
(www.palelive.com / Srna)
