Инсистирати на одговорности за кориштење осиромашеног уранијума

Треба више говорити о НАТО агресији на Републику Српску извршеној током августа и септембра 1995. године и употреби авио-бомби са осиромашеним уранијумом чије се посљедице и данас осјећају, а за шта још нико није одговарао, изјавио је данас на Палама докторанд историје Лазар Шкобо и указао на важност обиљежавања Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања.

Шкобо је на историјском часу за ученике завршних разреда основних школа и средњошколце на Палама напоменуо да је за вријеме НАТО бомбардовања убијено 47 војника и седам цивила, истакавши трагичну причу о страдању потпуно недужне породице Галинац.

„Међутим, оно о чему се не говори и о чему ми морамо сада говорити и доказивати јесте да је за вријеме овог бомбародвања испаљено 1.000 ракета, 10 тона оружја, између осталог и отпада осиромашеног уранијума чије се посљедице и данас осјећају и које ће се тек осјећати, за шта нико није одговарао. Морамо се својски потрудити да укажемо ко је кривац за то“, нагласио је Шкобо током скупа који је организовала Народна библиотека „Пале“.

Он је указао да се доста говори о бомбардовању СР Југославије 1999. године, што је сасвим оправдано, али је неоправдано да се не говори више о агресији на Републику Српску августа и септембра 1995. године.

Према ријечима Шкобе, НАТО је искористивши пропагандну манипулацију и један догађај на Маркалама, почео акцију бомбардовања у 2.00 часова ујутро 30. августа 1995. године.

„Искористивши догађај на Маркалама од 28. августа и није могао бити ни размотрен, ни расуђен са било које стране, већ наредног дана објавили су да ће почети акцију бомбардовања, како они кажу војних циљева, ових простора у акцији `Намјерна сила`. То је доказ да су имали припремљене планове и да су само чекали окидач“, рекао је Шкобо.

Љекар Милан Пејић сматра да младе генерације морају бити упознате са оним што се у вријеме бомбардовања догађало на овим просторима.

„Историја нашег ратишта је битна за младу генерацију да знају гд‌је се то одигравало, те да знају да су и други дијелови који су припали Сарајеву у Федерацији БиХ одиграли велику улогу у одбрани Републике Српске. Треба да знају да су ти људи напустили своја одбрањена огњишта након 33 офанзиве“, рекао је Пејић.

Он је истакао да младе генерације морају да знају да су прије 29 година, ни криви ни дужни, гранатирани цивили, гранатама НАТО снага.

„Гранате НАТО су, колико имам информација у себи садржавала осиромашени уранијум који је по здравље оних који су били изложени гранатирању или су били на тим просторима, заиста, оставило велики траг у облику малигних болести. Несрећа простора гд‌је сам успоставио и водио болницу је што смо се раселили на више мјеста“, рекао је Пејић.

Он је напоменуо да је расељавање тих људи који су били изложени дејству тог наоружања проблем након рата јер се нису могле пратити посљедице изложености осиромашеном уранијуму.

Библиотекар Дарко Голијанин подсјетио је да Народна библиотека „Пале“ већ четврту годину организује округли сто поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској.

Голијанин је истакао да је ове године округли сто замишљен као школски час за ученике завршних разреда основних школа и за средњошколце.

Циљ је да се млађим нараштајима приближе дешавања из 1995. године када је НАТО бомбардовао Републици Српској.

(www.palelive.com / Срна)