Интензивирати сарадњу историчара Русије, Српске и Србије, спријечити ревизионизам

МОСКВА – Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић сматра да је изузетно важно консолидовати напоре историчара из Руске Федерације, Републике Српске и Србије на јачању свијести о значају културе сјећања, посебно међу младима, како би се спријечио историјски ревизионизам и поновно оживљавање нацизма у Европи.

Он је указао на чињеницу да се и данас живи у турбулентном периоду у коме се понављају догађаји из 20. вијека.

„У току је још једна експанзија Запада на Исток. Православни српски народ, као што се то више пута дешавало, први је дочекао удар `нових крсташа` из НАТО-а, одупирући се њиховим агресивним плановима. Сада се води борба за нови свјетски поредак – мултиполарни свијет“, рекао је Мастиловић за „Руску газету“.

Он је истакао да је Русија одлучно стала на пут англосаксонским империјалистичким плановима који су укључивали уништавање националног идентитета Руса и Срба и наметање њихових ставова и вриједности.

Мастиловић је подсјетио да је у јуну у Санкт Петербургу учествовао на Генералној скупштини Руског историјског друштва, што му је омогућило као шефу представништва овог друштва у Републици Српској да усагласи ставове са руским колегама и предложи начине за интензивирање даље сарадње.

„Српској историографији потребна је подршка руске научне заједнице. Цијенимо могућности које нам се отварају након проширења сарадње са Руским историјским друштвом. Настојимо да дамо свој допринос заједничком циљу“, рекао је Мастиловић.

На данашњи дан, када се обиљежавају 83 године од једног од најсвирепијих злочина над српским народом у Пребиловцима код Чапљине, он је подсјетио да су 1941. године усташе упале у ово богато село, које је тада бројало око 1.000 становника, те побиле више од 830 жена, стараца и д‌јеце и бацили у јаму Голубинка.

„Овај метод су користили за масовно истребљење српског, ромског и јеврејског становништва, као и свих противника фашизма. На крају Другог свјетског рата, да би сакрили своје злочине, усташе су многе јаме једноставно забетонирале. Комунистичка власт Јосипа Броза Тита није јавно говорила о детаљима ових стравичних злочина јер то није одговарало њиховим идејама“, навео је Мастиловић.

Он је подсјетио да су деведесетих година прошлог вијека рођаци убијених пренијели кости мученика пребиловачких у Спомен-костурницу у Пребиловцима, а 4. августа 1991. године литургију за пребиловачке жртве служио је Његова светост патријарх српски Павле.

„Хрвати су 1992. године поново дигли у ваздух цркву и уништили гробље, убивши пребиловачке мученике други пут. Сада су посмртни остаци два пута побијених сакупљени и сахрањени у крипти новог Храма Васкрсења Христовог, а 2015. године пребиловачки мученици су канонизовани“, рекао је Мастиловић.

У Пребиловцима су данас обиљежени Свети пребиловачки и свехерцеговачки мученици и 83 године од једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом.

Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и д‌јеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.

(www.palelive.com / Срна / Фото: Архива)