Огласи
VIŠEGRAD – Mile Lakić, direktor Hidroelektrane (HE) “Višegrad”, kaže da je preduzeće ovih dana završilo posao oko kupovine nove poslovne zgrade u okviru kompleksa Andrićgrad. Prema njegovim rečima, potpisan je ugovor vredan 8,5 miliona KM i kupljena je poslovna zgrada korisne površine od 3.140 kvadrata.
Posle 24 godine rada i skoro pet godina od početka projekta, trajno smo rešili problem smeštaja administracije preduzeća, koja je do sada radila u neuslovnim barakama. Na prvobitnoj lokaciji, u fazi završenog idejnog projekta imali smo ograničenje na gabarite i spratnost planirane zgrade od strane ICOMOS-a, agencije pri UNESCO-u, koja se bavi zaštitom spomenika kulture.
Dobili smo jasnu poruku da takav objekat ne možemo graditi na toj lokaciji. Onda se pojavila ideja da se zgrada pravi u Andrićgradu i najodgovorniji ljudi u Elektroprivredi RS su je podržali. Nova zgrada je opremljena toplotnim pumpama, tako da će troškovi klimatizacije biti minimalni, zahvaljujući i najsavremenijoj termičkoj izolaciji korištenoj pri gradnji – kaže Lakić u intervjuu za Press RS.
Predsednik Narodne skupštine RS (NSRS) Igor Radojičić nedavno je izjavio da je HE “Višegrad” najprofitabilnije i najuspešnije preduzeće u sistemu Elektroprivrede RS…
Prilikom obilaska HE, predsednika NSRS smo upoznali sa stanjem opreme i uslovima poslovanja, tako da nas i pomenuta izjava dodatno motiviše i ohrabruje za dalji kontinuitet uspešnog rada i poslovanja, pogotovo u segmentima na koje mogu uticati rukovodstvo i zaposleni u preduzeću.
Posebno je istaknuto da je cena koštanja svakog kWh proizvedenog u našoj HE najniža u okruženju, pa su samim tim i najniži troškovi proizvodnje. Posmatrajući period od 2009. do ove godine, preduzeće je svake godine pozitivno poslovalo i u tom periodu ostvarilo neto dobit od 22,5 miliona KM, od čega je više od 70 odsto usmereno u dividende vlasnicima akcionarskog kapitala.
Šta je presudno za ovakvo poslovanje?
Na zapažene proizvodne rezultate svih ovih godina u velikoj, a možda i presudnoj meri uticali su iskustvo i obučenost tehničkog osoblja, prvenstveno na elektromašinskom održavanju opreme i postrojenja. Tako je pogonska spremnost uvek bila na maksimalnom nivou, što je za nas jedan od ključnih ciljeva poslovanja. Lane su, na primer, planirani radovi revizije i remonta završeni 50 dana pre roka, što se odrazilo na nesmetano odvijanje proizvodnje tokom ove godine, kada su sva tri agregata u prvih pet meseci bila u neprekidnom pogonu ili spremni za pogon, bez ijednog neplanskog zastoja.
Šta je sa izgradnjim novih HE?
Poslovi na izgradnji novih HE, posebno na Gornjoj Drini, vode se uglavnom na nivou holdinga i uz koordinaciju Vlade RS. Mi smo, s druge strane, kadrovski i finansijski potpuno spremni da podržimo i servisiramo njihove aktivnosti, odnosno da učestvujemo u svim fazama pripreme i izgradnje.
Koliko je HE “Višegrad” proizvela struje od početka godine i da li je time ispunjen plan?
Za nepunih devet meseci 2013. godine, HE će proizvesti oko 1.030 GWh struje. Osnovni godišnji plan proizvodnje od 909,20 GWh ispunjen je u prvom polugodištu ove godine, što u dosadašnjem radu nije zabeleženo. U odnosu na rebalansirani plan proizvodnje za 2013. godinu od 1.058,43 GWh, za devet meseci očekujemo ostvarenje od 97 odsto, što znači da će i rebalansirani plan za ovu godinu sigurno biti ispunjen.
Međutim, nas zanima i dostizanje proizvodnje iz rekordne 2010. godine, koja je iznosila 1.283,05 GWh, pa je u poslednjem kvartalu potrebno proizvesti oko 253 GWh ili svega 16 odsto iznad plana, što je ostvarljivo. Potpuno smo zadovoljni kako proizvodnim, tako i finansijskim rezultatima poslovanja.
Koji projekti su trenutno aktuelni?
Posebno bismo izdvojili sanaciju proviranja vode ispod brane, što je posao vredan 22,64 miliona KM, zatim uvođenje novih informacionih tehnologija vrednosti 1,19 miliona, kao i ugradnju monitoring sistema za agregate vrednosti 1,61 milion KM. Prva dva projekta već se realizuju na terenu, dok se realizacija trećeg očekuje do kraja godine. Naime, 2013. će biti godina sa najobimnijim ulaganjima od početka rada HE “Višegrad”, vrednosti oko 17 miliona KM.
Dokle se stiglo sa projektom za sprečavanje curenja vode ispod pregradne brane na HE “Višegrad”?
Radove na sanaciji proviranja koje izvodi austrijski konzorcijum “Strabag – Zublin” počeli su 15. novembra 2012. godine i planirano je da traju 18 meseci. Radovi se odvijaju u skladu sa planiranom dinamikom, a njihova vrednost iznosi 22,64 miliona KM. Oni se finansiraju kreditom Evropske investicione banke (EIB) od 21 milion KM, kao i vlastitim sredstvima u iznosu od 1,64 miliona KM.
U čemu je značaj ovog projekta?
Reč je o specifičnom i složenom poslu, koji nije zabeležen u ovom delu Evrope, a na projektu i reviziji bili su angažovani najeminentniji stručnjaci iz ove oblasti. Uspešnim završetkom ovih radova dodatno će se obezbediti stabilnost brane, a u energetskom smislu očekujemo povećanje proizvodnje do 35 GWh struje. Finansijski gledano, dodatni efekat se procenjuje na oko 1,50 miliona KM na godišnjem nivou.
Na koji način pomažete zajednici u kojoj poslujete?
Širok je spektar doprinosa našeg preduzeća ukupnom razvoju društva, a izdvojio bih naknade za potopljeno zemljište, za koje smo od 2004. do juna ove godine izdvojili 49,47 miliona KM. Donacijama pomažemo zdravstvo, sport, kulturu, humanitarne akcije. Za ovu namenu smo u poslednjih osam godina izdvojili 4,56 miliona, dok smo u istom periodu za dividende vlasnicima akcionarskog kapitala izdvojili 21,81 miliona KM.
Kakvi su planovi za narednu godinu?
Oni su, kao i do sada, usmereni na ispunjenjenje proizvodnih, ekonomskih i investicionih segmenata poslovanja. To znači ostvarenje osnovnog plana proizvodnje električne energije, odnosno ispunjenje naše obaveze za podmirenje domaće potrošnje, održanje pune pogoske
Otpad odlagati na deponije!
Kako se može rešiti problem otpada u Drini?
Ovaj problem prisutan je od početka rada HE “Višegrad”. Tokom proteklih godina, posebno nakon izdavanja vodne i ekološke dozvole, kao i uvođenja ISO standarda u zaštiti životne sredine, rešavali smo ga isključivo vlastitim snagama.
Formirali smo posebnu službu za čišćenje jezera i materijalnotehnički ga osposobili za ove poslove. Ove godine smo dodatno “razvukli” još jednu lančanicu u blizini brane, koja bi sprečavala nanošenje otpada na samu branu i naručili projekat koji bi dao rešenje za nanošenje otpada na ušću Prače u akumulaciju.
Odgovorno tvrdim da tehničko osoblje upravlja HE u skladu sa pogonskim uputsvom za ispuštanje velikih i malih voda, tako da prilikom dotoka Drine preko 800 kubnih metara u sekundi, ne možemo kontrolisati i protok smeća. Rešenje problema je u odlaganju otpada na deponije u uzvodnim opštinama, a ne u reku. HE ne proizvodi otpad, nego ga u potpunosti čistimo pri normalnim dotocima Drine.
U proteklih osam meseci, iz jezera naše HE izvadili smo više od 2.000 metara kubnih plutajućeg otpada, što su konstatovale i nadležne inspekcije.
(www.palelive.com / www.058.ba)
