Језичку политику морају да реализују држава и струка

БЕОГРАД – Академик Слободан Реметић сматра да језичку политику морају да реализују држава и струка, што се односи и на битку за заштиту ћирилице и српског језика, који су изложени разним ударима, почев од помодарског англицизма до Закона о родној равноправности, који представља насиље над језиком.

Реметић, који је члан Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ и члан Одбора за стандардизацију српског језика који д‌јелује при Институту за српски језик Српске академије наука и умјетности /САНУ/, истиче да језик дијели судбину народа који се њиме служи, додајући да се сва историјска и политичка дешавања преламају и на језик.

„Данас не би имали ове проблеме да се радило другачије. Да су српска деца од Пирота до Книна 50 година учила из истог буквара не би се бавили овим са чиме се сада суочавамо. Зато је улога државе пресудна и она мора да делује одлучније како би се проблеми решили“, рекао је Реметић за Срну.

Он објашњава да је језичка политика дио опште политике и треба да је води држава.

„Држава ангажује стручњаке – нас лингвисте и разне комисије. Али, одлуке доносе суверени. Узмите руски језик и руску ћирилицу. Имала је две реформе – 1710. године у време императора Петра Великог и 1917. године, када је император био Лењин“, указао је Реметић.

Према његовим ријечима, лингвисти овд‌је већ деценијама немају разумијевање државе, јер она деценијама није дејствовала како би морала

„Ту се ствари мењају, али иду врло споро и веома сам незадовољан, јер само треба видети какви су министри данас, а кави су некада били. У доба Карађорђа министар просвете је био Доситеј Обрадовић, а утемељивач наше просвете и просветитељства био је Свети Сава Немањић“, навео је Реметић.

Он сматра да то говори да културу и образовање треба да воде врхунски интелектуалци, који треба да се баве образовањем и писмом.

„Писмо је основ свега, баш као што је и буквар темељ од кога треба почети. Истина, држава се сада отима, али је наш језик предуго био запуштен. Треба се борити и знати како се то ради. Али, ми данас имамо приватне школе, које се баве бизнисом“, рекао је Реметић.

Према његовом мишљењу, додатни проблем представљају англизација српског језика и „родно равноправни језик“, који је за њега „чисто насиље над језиком“.

„Ми у Одбору за стандардизацију српског језика стално говоримо да су одредбе Закона о родној равноправности у ствари насиље над језиком. Међутим, изгледа да ћемо и овде имати `помоћ` западних `пријатеља`“, оцијенио је Реметић.

Он је указао да су у једној америчкој савезној држави забранили термине „лингвисткиња“, „социолошкиња“ и сличне изразе, поручивши: „Доста је, људи, нека мечка заигра пред туђим вратима!“.

„Људи, пустите језик. Нека учитељице, кошаркашице и рукометашице. То је нормално, али немојте да користите речи `лингвисткиња` или `социлошкиња`. Зна се да је време најбоље решето, а ја се надам да ћемо се ваљда опаметити“, рекао је Реметић.

Он је истакао да се прилике у свијету мијењају и да су на сцени велике промјене, које би могле да утичу и на језичку политику, првенствено на зауздавање стихијног англицизма и претјераног помодарства, којима је језик изложен већ дуже вријеме.

(www.palelive.com / Срна)