Огласи
Атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда десио се 28. јуна 1914. године у Сарајеву, што је постало повод за почетак Првог свјетског рата. Након атентата, Аустроугарска је 23. јула исте године упутила Србији ултиматум са захтјевима који су били практично немогући за прихватање. Србија је пристала на већину услова, али је одбацила неке који су нарушавали њен суверенитет.
Овај одговор је довео до тога да је Аустроугарска 28. јула 1914. године објавила рат Србији, чиме је почео Први свјетски рат. Убрзо након тога, борбе су почеле да се шире на разне фронтове, укључујући и територије Босне и Херцеговине које су биле под аустроугарском окупацијом.
Хапшења, прогони и вјешања
Након атентата у Сарајеву, аустроугарске власти су одмах почеле с масовним хапшењима Срба. Један од првих ухапшених био је Трифко Грабеж, један од чланова „Младе Босне“ који су учествовали у организацији атентата.
Његов отац, свештеник цркве у Палама, Ђорђе Грабеж је такођер ухапшен и одведен у заробљеништво, па је црква у Палама остала без свештеника све до 1917. године. Убрзо су почела масовна вјешања у знак одмазде, која су се изводила у близини жељезничких станица у Палама и околини.
На вјешалима су страдали многи невини Срби. У јулу 1914. године, само у Палама су објешене 72 особе, укључујући мушкарце, жене и старије људе.
Хапшења и вјешања су изводили шуцкори који су били нередовне војне јединице које је Аустроугарска формирала током Првог свјетског рата, састављене углавном од лојалног становништва, претежно муслимана и Хрвата, као и мањег броја Нијемаца и Мађара. Њихова главна улога била је да помажу редовним војним снагама у одржавању контроле, борби против герилских активности и спровођењу одмазди над српским становништвом.
На подручју Пала и Романије, шуцкори су одиграли значајну улогу у прогону и геноциду над Србима након атентата на Франца Фердинанда. Организовали су масовна хапшења, мучења и вјешања, често без икаквих доказа или судског поступка. Шуцкори су били злогласни по томе што су користили вјешања као средство застрашивања, док су пљачкали и уништавали имовину српског становништва.
Ови одреди нису били под строгом војном дисциплином, што је често доводило до неконтролисаног насиља и самовоље. У случају Пала, шуцкори под командом локалних заповједника, попут Хашима Мусе, директно су учествовали у масакрима и уништавању српских домова. Њихова дјела оставила су трајне посљедице на локално становништво и историјско памћење.
Интересантан детаљ везан за жандармеријског наредника Мартина Јелинића открива моралну деградацију окупационих власти. Док је 1913. године морао подизати зајам од 300 круна за своју женидбу, до 1917. године стекао је иметак од чак 100.000 круна. Овај податак указује на обогаћивање на рачун ратних страхота и пљачке, што додатно наглашава неетичност окупационог система у тим временима.
Скрнављење цркве
Црква Успења Пресвете Богородице у Палама током Првог свјетског рата била је изложена немилосрдном скрнављењу и уништењу. Одмах након избијања рата, храм је постао мета провала и пљачки. Улазна врата су била насилно отворена, а унутрашњост цркве оскрнављена. Иконостас је остао без икона, часна трпеза у олтару је разваљена, а свештеничке одежде, кандила и богослужбене књиге су опљачкани или уништени.
Поред пљачке, црква је претрпјела и симболично понижавање. Унутрашњост храма коришћена је као склониште за стоку, остављајући трагове нечистоће и наглашавајући намјеру окупатора да светилиште понизи и материјално и духовно. Полупане иконе и оштећења на инвентару свједоче о свјесној намјери да се вјерски објекат потпуно деградира.
Црквено звоно, које је од настанка цркве било симбол окупљања вјерника и духовне снаге заједнице, такође је уклоњено. Аустроугарске власти су га скинуле с торња и отпремиле у топионицу, гдје је претопљено за израду муниције.
Казнена пријава Туњића Авде
Документ казнене пријаве Туњића Авде, који је сачинила оружничка постаја у Подвитезу 28. децембра 1914. године, представља један од значајних историјских извора који свједочи о скрнављењу Цркве Успења Пресвете Богородице у Палама током Првог свјетског рата. У периоду великих немира и репресија које су обиљежиле аустроугарску управу над овим подручјем, православни храм у Палама постао је мета провала, пљачки и вандалских чинова.
Кроз пријаву се детаљно документује случај крађе свештеничких одежди, воска, уља и других светиња из цркве, а главни осумњичени је муслиман Авдо Туњић. Вјерски објекти су били мета вандализама, како од стране појединаца, тако и институција које нису предузимале адекватне мјере заштите.
Препис пријаве оружничке постаје из Пала дне 28. децембра 1914, на број 1269 /14. котарском уреду у Сарајеву
„Казнена пријава преко Туњића Авде из Пала ради крађе црквених ствари
а.) Туњић Авдо 19 година стар, муслиман из Пала неожењен, до сада непорочан задња 2 мјесеца пак све сада служио код Милитарветерана у Сарајеву.
б.) Под а. наведени јест око 10 новембера т. г. дошао у цркву православну у Палама, гдје је нашао Јулчику Гвозден супругу Тодора из Пала и Франзи Божић супругу Гјуре Божића из Сарајева конак ул.бр. 31.
Кад је он дошао јесу наведене Гвозденова и Божићка из цркве отишле, дочим је Туњић остао и из цркве украо 35 кг. воска, 16 кг. зејтина 1 разне црквене робе, као поповски односно за службу Божију одредјено одијело, форханге и столњаке.
ц.) На 4. овог мјесеца, дочуло је постаје заповједништво да је пред 20 дана у цркву улазио под а, наведени у друштву Муше Даваџије умрлог Мујаге из Пала и Сејфе Мусе сина Ашимова такодјер из Пала.
Ради сумње да би наведени могли шта из цркве украсти јест постаје заповједништво на 5 овога мјесеца по обхогји Марко Љубић са припомоћним војницима Риево Хрво и Мујо Кадрић, одредило да се код наведених предузме кућна преметачина, што је заиста и учињено али безуспјеха.
Код даљне истраге дочула је наведена обхогја да је пред а. наведени зејтин, восак и црквено одјело по Палама на продају нудио.
Ивић Јурлетић пекар у Палама, доказује да је он видио, када је наведени Авдо ствари из цркве на једноколице кући довезао и како се је фалио, да ће он на поповим хаљинама сједити, донијети си ракије и пити прекрштених ногу.
Јулчика Гвозден доказује, да је Авдо био с њом и са наведеном Франциком у цркви али су оне отишле, и да је она понијела собом кандило у намјери да га сачува, којег је други дан повратила те се исто и сада у цркви али полупато налази, црква да је била и прије отворена.
д.) На 8 овога мјесеца у присутности овдашњег надлугара Јакоба Кушан, и житеља Јурића Шубат, по наведеној, обхогј Туњић преслушан, признаје да јо наведене ствари из цркве украо и продао и то 35 кг. воска за 35 К Мехи Таић, 16 литара зејтина за 16 К. Арифу Орташу, и робу Мушанбегу Миројовићу за 9 К. сва тројица трговци из Пала.
Ову крагју извео је он сам, када је први пут са Јулишком и Франзиком био, осим овог јест полупао једну икону, што и сама Јулишка свједочи.
Други пут када јо он у друштву Муше и Сејфа био ниесу узели ништа, нити је већ што у цркви било.
Додаје да га је на крагју навео поступак, код ветерана служећег Фелдвебла Велебира и капрала Бурека, који су у Рогатици у околици крали све дошта су само дошли, пак да им се није ништа догодило.
Мехо Таић у присутности наведених свједока преслушан признаје да јо восак од Туњића за 35 К купио, од којег је један дио продао Мехи Кудовићу у Сарајеву / Бистрик/ нешто јо продавао разноврсним муштеријама, остатак јест истому пе обхогји заплиенит.
Ариф Орташ исто признаје, да је зејтен од Туњића купио ито 16 литара за 16 К. којег је у свому дућану разним муштеријама продавао остатак јест запленит.
Мушанбег Миројевић такогјер признаје, да јо робу купио за 9 К. и исту у Сарајево јодном нопозантом трговцу за 25 К. продао.
Франица Божић као ни Мехо Кумдовић пошто се исти налазе у Сарајеву ниесу по обхогји преслушани.
е.) Авдо Туњић јест по обхогји из властитог нагона ухапшен те се уз пријаву предаје тому уреду. Заплиенити восак и зејтин као доказ чина такогјер се предаје.
Робу није могуће пронаћи пошто је потоњи купац нопознат.
У цркви имаде више штете кроз оштећење ствари, јели ово починио Туњић или тко други и колика је штета, то постаје заповједништво неможе установити.
Делинић: Wацхтмеистер. в.р.“
Молба за обнову оскрнављеног храма: Допис Епархијског црквеног суда Влади 1916. године
У септембру 1916. године, Епархијски црквени суд у Сарајеву упутио је званичан допис Високој земаљској влади за Босну и Херцеговину, извјештавајући о скрнављењу и пљачки Цркве Успења Пресвете Богородице у Палама.
У допису је затражена помоћ за поправку храма и набавку неопходних богослужбених ствари, уз напомену да штету нису починиле непријатељске снаге (црногорске јединице), већ локални провалници након повлачења непријатеља.
„ЕПАРХИЈСКИ ЦРКВЕНИ СУД У САРАЈЕВУ
268 ех 1916
ВИСОКОЈ ЗЕМАЉСКОЈ ВЛАДИ ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ У САРАЈЕВУ
Привр.управитељ парохије на Палима извјестио је овај епарх.цркв. суд, да је тамошна парохијска црква оскврњена и оробљена. Једна црквена врата су разваљена, на иконостасу нема ни једне иконе, часна трапеза у олтару перушена, кандила са судова, одежда, књига нема. У цркви је било трагова од коњске и говеђе погани. Зидови су добри, а и прозори су прилично сачувани.
Пошто је паљанска парох.црква са свима нужним богослужбеним утварима снабдјевена била прије рата, висока зем.влада се учтиво умољава, да благоизволи дати о земаљском трошку извести све петребне оправке на цркви у Палима, која је тек 1909. саграђена, односно да благоизволи накнадити штету коју су у тој цркви провалници проузроковали. Непријатељ није ту штету починио, јер је он и тамошњу римок. капелу оставио нетакнуту, него је штета почињена иза тога кад је непријатељ са Пала претјеран. Ради оријантирања високе зем.владе шаље се у прилогу списак најнужнијих цркв. утвари с молбом, да се за набавку истих благоизволи висока зем.влада с твртком Ј. Митричевића споразумјети, односно истој налог ради набавке тих ствари за цркву у Палима издати.
ИЗ СЈЕДНИЦЕ ЕПАРХИЈСКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА У САРАЈЕВУ
ОД 15./28 . СЕПТЕМБРА 1916.
А.Е. МИТРОПОЛИТ:
Евгеније Летица“
Влада одбија финансијску помоћ за обнову цркве
Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину одговорила је на допис Епархијског црквеног суда 1916. године одбијањем да преузме финансијску одговорност за поправку оштећене Цркве Успења Пресвете Богородице у Палама. У одговору је наведено да су средства за такве потребе у потпуности препуштена аутономној црквеној управи, те је предложено да се штета пријави надлежном Котарском суду ради даљег поступања.
„Пале, поправак уп. православне цркве и набава црквених ствари
На 268 од 28.9.1916.
Пречасном епархијском црквеном суду управе православне митрополије Драбробосанске у Сарајеву
Пречасном епархијском црквеном суду Земаљска влада не може на свој трошак поправити горњу цркву, нити набавити црквене ствари, јер су богоштавне субвенције, које су за такве ствари одређене, у цјелости изручују аутономној црквеној управи, која је стога дужна да се за то побрине.
Пречасном црквеном суду просто стоји, да штету, која је због рата настала на цркви, пријави надлежном Котарском суду, који ће одрадити, шта буде требало.
Примјећује се, да у горњему цијењеном допису наведени списак о потребним црквеним украсима није овамо приспио.“
Завршетак рата и обнова цркве
Свештеника Ђорђа Грабежа који је три године провео у заробљеништву у септембру 1917. године црквене власти (Црквени суд) премјештају из Пала у Нишиће код Сарајева. На мјесто пароха у Палама долази Милан Лалић, који је службу обављао у двије ратне године 1917. и 1918. године, када се рат завршава и на његово мјесто долази парох Симо Беговић 1918. године.
Српске снаге ослободиле су подручје Пала и Романије у јесен 1918. године, уласком у Сарајево, свечано 6. новембра, чиме је означен крај аустроугарске власти у Босни и Херцеговини.
Након завршетка рата започета је обнова Цркве Успења Пресвете Богородице у Палама. Уз помоћ локалног становништва и црквених власти, храм је обновљен, симболизујући снагу вјере и заједништва упркос страдањима која је заједница претрпјела током ратних година. Ова обнова представљала је почетак новог поглавља за цркву и народ који је око ње остао окупљен.
(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир, Извори: Архив БиХ, Милан Ждрале, Протојереј ставрофор Момир Васиљевић, Време, Библиотека Пале, Мојсије Ђерковић)
