Огласи
БАЊАЛУКА – Професор уставног права Синиша Каран истакао је да су и поједини противници Републике Српске разумијели да се не смије дирати устаноправни и договорени дејтонски оквир БиХ, по цијену свега, те да је Дејтонски споразум важнији од било ког појединачног права апликанта у овој држави, јер рушењем уставног уређења поново се на тас ставља и мир.
Професор Каран изјавио је за Срну да би примјенама пресуда Суда у Стразбуру нестала дејтонска БиХ и дејтонски Устав, односно БиХ би се претворила у грађанску, унитарну и фолклорно мултикултуралну државу, без конститутивности и федералног етно-територијалног представљања.
„Противници Српске, а који и сами долазе из федералне државе, препознали су погубност и потенцијалну историјску грешку примјене пресуда Европског суда за људска права који је пресуђивао искључиво водећи се бошњачким политикама и њиховом жељом да доминирају у БиХ“, нагласио је Каран.
Он је подсјетио да у оквиру континуираних напада на Републику Српску, а с циљем стварања унитарне „грађанске“ БиХ, „борци за суверену и демократску БиХ, владавину права и правну државу, уставност и законитост“, нису инсистирали на промјени Устава када су се преносиле уставно позициониране надлежности ентитета на ниво савезних институција: војске, полицијских и обавјештајних структура, Управе за индиректно опорезивање, судова, тужилаштава и великог броја осталих надлежности искључиво ентитета, али су зато изузетно агилни и траже уставне промјене због примјена наведених судских пресуда.
Он је упозорио да је веома индикативно, и не смије проћи неопажено, да су и поједини противници Српске схватили да се примјеном пресуда Европског суд за људска права, али и пресуда неуставног Уставног суда у БиХ руши договорени уставни концепт БиХ који не само да је донио мир него и уставно уређење новоформиране заједнице засноване на односима три конститутивна народа и два ентитета кроз успостављен баланс друштвених односа, равноправности, паритета и консензуса као гаранције суверенитета сваког од носилаца – конститутивног народа и ентитета, те федерални облик државног уређења као једини могући облик артикулације и конституционализације државне власти који омогућава реализацију тих принципа.
„Примјена пресуда из Стразбура била би Финални удар на сам Дејтонски споразум, јер је садржај тих пресуда супротан самом бићу мултиетнички плуралног друштва, а њихова примјена неодржива, опасна, политички, социолошки и укупно друштвено немогућа, друштвено неприхватљива и непроводива“, истакао је Каран.
Професор уставног права нагласио је у изјави за Срну да БиХ није зрела за распакивање Дејтонског мировног споразума који је постигнут дуготрајним и упорним преговарањем, и ниједан народ не може и не смије наметнути своје вриједности уставном и политичком поретку који би погодовао само њему.
„Поставља се питање да ли чињеницу да су поједини противници Републике Српске ‘прогледали’ и схватили да је провођење пресуда Европског суда за људска права једнако стварању унитарне БиХ и класичне мајоризације можемо схватити као важну побједу федералиста и заговорника изворног Дејтона и снаге три народа и два ентитета против унитариста“, закључио је професор уставног права Синиша Каран.
(www.palelive.com / Срна)
